Nenad Černoš, što bi rekli, običan je čovek, radnik u jednoj kurirskoj službi, ali je ipak privukao ogromnu pažnju Beograđana ali i cele Srbiji kada je pre nekoliko dana spasao državljanku Kine od nasilnika koji je hteo da je baci da terase hotela u centru Beograda. Osim toga, Nenad se bavi i humanitarnim radom i predsednik je udruženja “Srcem za komšiju” sa Voždovca.
– Sve je počelo kada je 25. januara je komšiji Dragoljubu Simiću Keletu u požaru izgorela kuća, samoinicijativno smo se organizovali da komšiji pomognemo. Ja sam bio među onima koji su bili tu i pomagali vatrogascima – kaže za “Blic” Nenad Černoš, predsednik organizacije “Srcem za komšiju”.
Kako kaže, potom su sami krenuli komšijski da skupljaju pomoć da pomognu Draganu.
– Kada smo izašli na teren videli smo da je sve kompletno izgorelo, ali je moglo da se renovira. Mislili smo da svako od nas da po oko 50 evra. Međutim, kada smo sve čistili kuća se srušila do temelja, tada smo shvatili da moramo da mu obnovimo kuću od početka – priča on za “Blic”.
Imali su, kaže, akciju skupljanja novca, odnosno donacija. Svako je mogao da dođu i ostavi koliko može u jednoj kutiji.
– Došao je i jedan komšija koji nije u dobroj materijalnoj situaciji i ostavio 5.000 dinara. Baš zbog toga sam mu rekao da ne mora toliko, na šta me je on pitao da li znam kako je to kada ti izgori kuća. Kada sam mu rekao da ne znam, uzvratio mi je “Ne znam ni ja, i ne želim da saznam” – priča Nebojša za “Blic”.
Ubrzo su, kaže on, uspeli da skupe sve što im je bilo potrebno da komšiji sa Voždovca obnove potpuno kuću, a pošto su ljudi bili daleko više zainteresovani da pomognu, što ih je prijatno iznenadilo, odlučili su da tu ne stanu i osnovali su udruženje građana “Srcem za komšiju”.
Akcije se nizale jedna za drugom
– Nama je to sada način života. Počelo je srcem za Keleta, a sada srcem za one kojima je potrebna pomoć. Meni je krivo što mi nemamo neki sistem koji bi ovakve vrednosti razvijao kod dece u školama kako bi deca pomagala drugarima, i bili tu jedni za druge – priča nam Nebojša.
Kako kaže, imali su razne akcije, prikupljali paketiće za decu sa posebnim potrebama, trudili se da njihove akcije budu vidljive onima kojima su potrebne, da reše neki ozbiljan problem, da pomognu ljudima da nađu posao…
Mi smo neki obični ljudi, komšije, trudimo se da vratimo stari komšijki odnos. Ranije se ljudi skupe i okupe izgrade kuću, a nama je pomagao i drugar komšija koji je diplomac na Harvardu. Niko od nas nije majstor, njih smo plaćali samo kada je potrebno. Javljali su nam se dobri ljudi koji maju stvari viška da uzmemo nameštaj, odeću ili slično – ističe on za “Blic”.
“Malo je potrebno da se bude bolji čovek”
Motiv organizacije koju vodi je, kaže, da se mladi stimulišu da grade svoju ličnost na osnovu dobrih odnosa sa prijateljima i drugarima.
– Toga danas ima sve manje, deca se hvale ko je bogatiji, ko ima više, kakve pločice ima u kupatilu i slično. Svakom našom akcijom mi želimo da pokažemo koliko je malo potrebno da se bude bolji čovek, i da inspirišemo druge ljude da rade ono što i mi – govori on za “Blic”.
On dodaje da mu je zaista srce puno kada čuje da su inspiracija drugima.
Proslave rođendana komšija
– Jednog jedinog čoveka da motivišete je dosta, pomozite jedni drugima, i to će sve bolje i lepše izgledati. Ja se plašim se da će preovladati taj sistem vrednosti gde ćemo svi jedni drugima biti stranci. Danas je nažalost sve učestalije da komšija svog prvog komšiju ne poznaje – kaže za “Blic” Nenad.
Dodaje i da se oni u komšiluku svaki put kada je nekom od komšija rođendan organizuju tako da mu ne kupuju poklon već isplaniraju ceo rođendan.
– Mi se tu svi okupimo, napravimo kotlić, tu je torta i svi smo mi tu jedna velika složna porodica – on.
Humanost se mora širiti
On se osvrnuo i na to da su im pisali ljudi iz drugih gradova i inostranstva ali nažalost ne možemo toliko da im pomognemo jer su vezani za Beograd, najviše za Voždovac.
– Težak je proces za dobijanje dozvola za gradnju, i nama ove na Voždovcu, a tek bi nam bilo teže negde u nekom drugom gradu. Morate imati podršku mesnog odbora, a mi nemamo uvek mogućnosti da na nekim drugim terenima sem Voždovca da radimo, jer kako nam i samo ime “Srcem za komšiju” kaže, mi se ovde svi znamo i pomažemo jedni drugima – podvlači Nenad za “Blic”.
blic.rs
