Glumica Ljiljana Jakšić otkrila je brojne detalje iz života, od odrastanja u disfunkcionalnoj porodici I razvodu roditelja, karijeri, do ljubavi I najvećoj sreći, kćerki Dariji.
Ljiljana je u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje na Blic televiziji sredom u 21 sat na MTS kanalu 115 “otvorila dušu”, a među prvim stvarima o kojima je pričala su kultne kafane na beogradskoj Skadarliji, mjesta u kojima su bila mnoga događanja, a o tome da li se njoj dogodilo tamo nešto samo njeno kaže:
– Ne, znate, ne. Ja se u Skadarliji nikada nisam zaljubila. Čudo jedno.
Na pitanje da li se neko zaljubio u nju odgovara:
– Jesu, ali to nikada nije profunkcionisalo. Ili neko nije bio dovoljno uporan ili nije našao način, ili sam ja toliko bila obuzeta poslom ili nečim drugim pa nisam primjetila, ne znam.
Ipak, kaže da je osim posla bilo mjesta i za ljubav u njenom životu.
– Imam naravno privatno svoje momente koji su emotivni i lijepi. Imala sam ljubavi, nekoliko ljubavi, dešavalo se i to – kaže Ljiljana.
Profesorka Slavica Đukić Dejanović je upitala glumicu “Da li ste samo sa jednim čovjekom željeli da se ostvarite kao mama, da li je to bilo samo sa jednom osobom ili je to bila Vaša želja, prosto, nezavisno od partnera?”, na šta Ljiljana, kaže:
– To je bila moja želja. Nezavisno od partnera. Bila je želja i to nekoliko puta, ali se to eto nije ostvarilo.
Oduvijek je ipak željela da ima dijete smatrajući da je to “vrhunska priča našeg života”.
– Ja prosto nisam mogla da pomirim u sebi to da nikada neću imati dijete jer sam jako željela, jako sam voljela. Majčinstvo je nešto što je meni vrhunska priča našeg života. Taj odnos sam imala i taj odnos nisam mogla da pomirim. Ja sam sa tim vještačkim oplodnjama počela već u 48. godini. Bilo je pet pokušaja, ja sam sve vrijeme radila. Nisam išla na trudničko bolovanje, nisam išla na porodiljsko bolovanje. Prestala sam da radim u osmom mjesecu. Morala sam samo u nekom dobu da sašijem kostim, širu haljinu, da se to malo pokrije. Nikome nije palo na pamet da je glumica trudna, svi su jednostavno mislili, ugojila nam se glumica. Ja sam svoj posao radila i tada fantastično još bolje nego inače. Bila sam najsrećnija u tom trenutku, radim posao koji najviše volim, ispod srca raste nešto što najviše želim u životu, zaista nestvarno dobar period, Bogu hvala. Mene je profesor Slobodan Radulović koji je radio vještačku oplodnju zamolio da odem u bolnicu jer ne mogu više da radim jer, to nije visoko, to je najviše rizična trudnoća, a ja kažem: “Ali ništa se ne dešava, mogu i da pjevam i da se krećem, sve”, “Ali ako počne da se dešava”, bile su njegove riječi: “Onda je već kasno, Ljiljana”.
Oni su mene poslali u Narodni front, ja sam tamo bila odbor za doček i ispraćaj koleginica porodilja. Sređivala sam stvari, one natkasnice kada dođu, poslije porođaja im prenosila stvari tamo i gledala bebe koje dolaze na svijet. Tako sam provela jedno dvije nedelje, čak možda i tri, do porođaja.
Kada je ostala u drugom stanju Ljiljana je bila sama, a na pitanje da li to reaktivira traumu “ja ću biti samohrana majka baš kao što je bila i moja”, kaže:
– Ne, u tom trenutku ne, nisam tako razmišljala. Prošlosti se nisam sjetila u to momentu uopšte. Veza koja je bila između nas je već jenjavala, već to nije bila veza, prije nego što sam saznala da sam trudna, tako da nije me toliko pogodilo. Žao mi je bilo što Darija neće rasti uz oca.
O tome da li Darija zna ko je njen tata Ljiljana kaže:
– Zna, ali samo zna. Zna da je tata jako zaposlen i da mu nije stalo da bude pored nas. Eto, ne želi da nas vidi i to je to. Ona ponekad ljutito odbrusi: “Pa i ne mora, nama je dobro i ovako”. Eto, to je sve. Pričale smo par puta o tome, onda kad ona pokrene razgovor mi popričamo. Pričam sa njom onako kako ona to može da percipira u ovom uzrastu i to je sve za sada.
– Veliku emociju sam imala prije svega, kada su mi donijeli Dariju, zatim sljedeći trenutak koji mi je bio izuzetno emotivan kada sam je odnijela u crkvu na krštenje. Taj ulazak u crkvu sa njom u naručju to je najljepši momenat u mom životu, zaista najljepši, Bogu hvala. Zatim upisivanje Darije u knjigu građana, Savski Venac. To je nevjerovatno kakvu sam emociju imala, ja sam plakala što upisujem dijete u knjigu građana, što sam uspjela da podarim tako nešto. Tada sam shvatila da je to veliki uspjeh, pa i njen polazak u vrtić je bio izuzetan momenat.
Polazak u školu je bio veseo jako. Nije ona birala šta će da obuče, ona se složila: “Divno je mama”, njena mama to najbolje zna da izabere i dan danas je tako. Darija stavlja neke stvarčice u ranac sva je ustreptala tu je uvijek ogledalce, tu je njen labelo, njen češalj, e sad i tu i neka sveščica da bude, ali prije svega da se ona uljepša. Bila je ustreptala i radosna i ispred mene trčala: “Mama ajde požuri, zakasnićemo”, a kad smo stigli do kapije škole onda je bilo gdje je mamina ruka i pored mamine suknje i tu malo uz maminu suknju… – prisjeća se Ljiljana prvog dana u školi kada se i rasplakala:
– Kada su se učiteljica i učitelj obratili roditeljima, tri mame, ja sam jedna od njih, su plakale sve vrijeme – ispričala je glumica, piše Blic.
srpskainfo.com
