“U proteklih deset godina se u Srbiji desilo više od 300 femicida. Od početka godine su u Srbiji, muškarci u partnerskom i porodičnom nasilju ubili 21 ženu, dve devojčice i jednu transdevojku, dok je tokom 2022. ubijeno 26 žena i jedna devojčica”, rekla je u intervjuu za portal Nova.rs Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
U Srbiji su u 2022. godini u prvih devet meseci bile ubijene 24 žene, isto toliko ubijeno je i u 2023. godini.
„Za isto vreme, ove godine imamo ubijenu 21 ženu, 2 devojčice i 1 transdevojku. Od strane svojih očeva ubijena su i 2 dečaka, a imali smo i najmanje tri pokušaja ubistva deteta. 25. slučaj femicida koji se pominje u javnosti se tiče ubistva koje se desilo prošle, a koje je otkriveno tek ove godine, tako da je AŽC to ubistvo žene unelo u statistiku za prošlu godinu“, navode iz Autonomnog ženskog centra.
Na pitanje kako možemo pomoći ženama koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, Vanja Macanović navodi da je najvažnije ohrabriti žene.
„Ženama koje žive u nasilju možemo pomoći tako što ćete ih ohrabriti da se obrate ženskim organizacijama, gde mogu da ostanu potpuno anonimne ukoliko to žele. Ženske organizacije su tu da pruže pomoć i podršku ženama da prepoznaju sve forme nasilja kome su izložene (ne samo fizičko), te se na osnovu razgovora procenjuje rizik u kome se žena nalazi. Žene se ohrabruju da nasilje prijave institucijama, s tim je pre prijave potrebno da se sa ženom napravi plan tako da žena nakon prijave bude bezbedna. Podsećamo da je za žene koje žive u nasilju najopasniji momenat da budu ubijene ili teže povređene onaj kada prijave nasilje, napuste nasilnika ili saopšte svoju odluku da žele da ga napuste ili pokrenu postupak razvoda braka“, kaže naša sagovornica.
Macanović navodi za Nova.rs da žene kada prijavljuju nasilje ne znaju koji profesionalac u instituciji će postupati po njenoj prijavi.
„Postoje žene kojima su institucije verovale, i koje su ostvarile pravo na zaštitu. Međutim, jedan broj žena nije naišao da profesionalce koji razumeju fenomen nasilja u porodici, odnosno i sami su ili nasilnici ili žrtve, ili im je nametnuto da postupaju u ovim slučajevima iako oni to ne žele i nemaju empatiju. Neadekvatno postupanje institucija dovodi ženu u još veću opasnost od nastupanja teže posledice ili ubistva, I zbog toga ponavljamo da nasilje treba prijaviti, ali ga treba prijaviti tako da žena nakon prijave bude bezbedna“, kaže naša sagovornica.
Ženske organizacije već godinama unazad zabrinjava veliki broj ubijenih žena, za koje su svi u njihovoj okolini znali da su žrtve nasilja, ali nasilje nije bilo prijavljeno institucijama, kaže Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
„Mi vidimo da postoji uzročno posledična veza između femicida u kojima je nasilje bilo ranije prijavljivano i u kojima je bilo jasno da su se desili zbog propusta institucija u kojima niko nije snosio ličnu odgovornost niti je na bilo koji način preuzeta odgovornost, sa činjenicom da su žene u Srbiji izgubile poverenje da će ih institucije zaštititi nakon što prijave nasilje. Žene koje nam se javljaju nam govore da im nasilnici upravo prete slučajevima o kojima se pisalo i govorilo u medijima tako što im govore da će i one završiti na naslovim stranama, da će proći na isti način kao i ta i ta, da će im deca ostati siročići i slično“, navodi ona.
Naša sagovornica navodi i da su mediji bili i ostali glavni izvor informacija o slučajevima femicida.
„Izveštavanje većina medija se poslednjih godina značajno poboljšalo, pa tako više ne čitamo i ne slušamo kako se okrivljavaju žene zbog toga što nisu ili jesu nešto uradile, niti se ubistva žena opravdavaju time što je „ubica ženu mnogo voleo“, pa ju je ubio jer nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga je napustila ili saopštila svoju odluku da želi da ga napusti. Zbog razočaranja postupanjem institucija vidimo i da se žene obraćaju medijima za pomoć. U zavisnosti od toga kako će mediji izveštavati zavisiće da li će ženi stvarno biti pružena pomoć“, zaključuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Prijavite nasilje:
Policija: 192
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/6465746, svakog dana od 00 do 24h
Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)
nova.rs
