DEVOJČICA SA NAJTUŽNIJIM POGLEDOM Nina (5) ne hoda od rođenja, a zbog gubitka oca i ne priča: Dok čeka skupu operaciju, detinjstvo upoznaje gledajući drugu decu

Nina Tejić je petogodišnja devojčica za koju se slobodno može reći da ima najtužniji pogled u Srbiji. Rođena sa svega 1550 grama, ovoj plavookoj devojčici uočeni su deformiteti mišično koštanog sistema odmah nakon rođenja, zbog čega Nina danas nažalost ne može da hoda. Upravo zato, svaki njen odlazak na igralište puno dece završi se suzama.

Ipak, iako tužnog pogleda, kako njena majka Zoka kaže, Nina se smeje i raspoložena je. Jedino potone kada vidi drugu decu. Iako mala, već zna da ne može ono što oni mogu – da potrči za loptom, da se spusti niz tobogan, niti da preskače lastiš. Može samo da posmatra izdaleka, a žal za takvim životom vidi se u njenim očima.

Majka Zoka pojašnjava da je malenoj devojčici preko potrebna operacija. Ima problema sa karlicom, kukovima, stopalima, a jedna butna kost joj je kraća od druge. Trenutno nema ni terapije, jer je neophodno prvo odraditi operaciju.

– Njeno stanje je za sada u redu, ali ona ne može uopšte da stoji na nogama. Problemi su vrlo vidljivi. Sedi igra se i gleda crtani, to je jedina aktivnost koju ima. Što se tiče lečenja, ona nema nikakve terapije trenutno jer se čeka operacija. Ima jednu kraću butnu kost i dva spojena prsta na levoj nozi. Ne savetuju fizikalne terapije dok se ne odradi operacija – pojašnjava njena majka.

Dodaje i da je operaciju moguće izvršiti jedino na privatnoj klinici, te je za taj poduhvat Nini potrebno 20.000 evra. Majka kaže da čak ni u tom slučaju ne postoji garancija da će devojčica moći samostalno da hoda, ali Zoki je bitno samo da je vidi na nogama.

Ne mogu da garantuju da će moći sama da hoda bez štaka, to zavisi od nje, ali garantuju da će uz pomagala moći. Trenutno mi je i to dovoljno, s obzirom na to da nismo imali ništa – ispričala je majka za Telegraf.rs.

Vesela kod kuće, ne i u parku
Mala Nina je i pored svega raspoložena. Ipak, najveća tuga nastupa kada izađe iz kuće. Tada vidi sve lepote jednog srećnog detinjstva, ali kroz oči druge dece. Nažalost, ona može samo da ih posmatra sa strane i da sanja da će jednog dana trčati po parkiću i družiti se sa vršnjacima.

– Ona je raspoložena, igra se. Kad izađemo napolje traži da hoda, trči sa decom… Plakala je kada su njena braća igrala fudbal, a ona ne može. To mi je bilo strašno, najgori period. Njih dvojica trče napolju, a ona ne može. Ona je raspoložena kad je sa mnom u kući. Opuštena je i dopuštam joj maltene sve. Kad izađemo onda je malo teže. Najteže mi je što nema društvo, a mislim da je to i njoj najgore. Vidi da se deca spuštaju niz tobogan. Na primer, kada hoće da se ljulja, svi se sklone da joj oslobode mesto i odu da rade nešto drugo – priča nam majka na ivici suza.

Osim što ne može samostalno ni da ustane, Nina ima problem i sa govorom. Na početku je normalno napredovao, ali godinu dana po rođenju, devojčica je ostala bez oca. Majka pretpostavlja da je šok doprineo da Nina prestane da je doziva i priča i najprostije reči.

Ipak, malena Nina sve razume. Tako razume i ljubav koju joj pružaju starija braća, koja se ne odvajaju kada dođu u posetu. Oni su tu da joj nadoknade manjak prisustva vršnjaka i učine dan lepšim.

– Još nije krenula u vrtić, nema kontakt sa decom, u školu će ići verovatno u posebno odeljenje. Braća je vole, igraju se s njom, pokušavaju. Naučili su je da igra žmurke, pa sad igra sa mnom. Problem je što nisu non stop tu, žive sa bivšim mužem – dodaje Zoka.

Priča da više ni sama ne zna šta joj daje snagu, ali uspeva da bude pozitivna za svoju mezimicu.

– Iskreno ne znam više ni ja šta mi daje snagu. Teško je ali želim da joj pomognem i osposobim je za život. Bude teško, ali ona je divna, onda sve prođe. Ona sama mi uliva snagu, posebna je. Kad je pogledate, kada se nasmeje, dovoljno je da zaboravim sve što se dešava – kaže ona za Telegraf.rs

Zoka ima samo jednu želju, ujedno i najveću i za nju je spremna da se bori do iznemoglosti – da Nina stane na noge.