“Čekaju ih da dodju iz škole, sa zabave, čekaju ih da dodju sa posla da ih okrepe toplom supom…
Čekaju ih sa ljubavlju, sa teskobom, ponekad sa ljutnjom koja prodje čim ih ugledaju…
Čekaju ih umorne, pune svakojakih briga, čekaju ih bolesne, utučene…ne pitajući se kad su prestale da budu žene, a postale samo majke.
Čekaju ih sa rečima grdnje kad ne dodju na vreme, a sa olakšanjem u srcu…
I kad deca postanu odrasli, odu nekim svojim putevima, ona jos čeka…
Na neki dolazak… pa ustaje, pa širi ruke, pa te grli kao što je samo ona znala, grli te kao što te niko nije grlio, obavija te svojom sad nejakom snagom, štiti te, voli te, brani te…
Sudbina je majki da čekaju na decu.”ordinacija.tv
