MINIMALAC IM JE 2.000€, A HRANA JEFTINIJA NEGO KOD NAS DRAGANA BEZ PARDONA O ŽIVOTU U HOLANDIJI! ČAK I SMEĆE BACAJU DRUGAČIJE

MINIMALAC IM JE 2.000€, A HRANA JEFTINIJA NEGO KOD NAS DRAGANA BEZ PARDONA O ŽIVOTU U HOLANDIJI! ČAK I SMEĆE BACAJU DRUGAČIJE

BEOGRAD – Dragana i njen muž su pre nekoliko meseci spakovali kofere i otišli da žive u Holandiju, nedaleko od Amsterdama. Ona je sada za Mondo otkrila kakvi su joj prvi utisci, šta je sve drugačije u odnosu na našu zemlju, kao i da li je nekim stvarima iznenađena.

Kako kaže, prvo što je primetila, to je da Holanđani imaju uređeniji sistem u odnosu na onaj u Srbiji. “Dosta se vodi briga da budu čisti dvorišta i ulice, nema pasa lutalica na svakom koraku, sve je nekako uređenije i prosto čisto.

Ovde se svi uglavnom greju na gas, a ne na struju. Nedeljno ili mesečno se plaća neko ko čisti lišće ispred zgrade, granje i ostalo. Nisam videla čak ni prosjake na ulici. Jedna od najuočljivijih pojava, kada prvi put dođeš, je to što su biciklističke staze na svakom koraku, koje su odvojene od pešačkih staza i cesti, i opet sve je nekako skladno i sa merom”, ističe naša sagovornica.

“Ovde se smeće posebno odvaja i to svi praktikuju. Kada bacaš, imaš poseban broj koji ti je dodeljen i koji se očita, te se na osnovu količine bačenog smeća vodi evidencija i plaća se na godišnjem nivou. Još jedna stvar koja mi je zapala za oko, pretežno se sve plaća karticom. Holađani manje koriste gotovinu. Koriste karticu čak i kada plaćaju parking, idu vozom…”, ističe Dragana.

“Zdravstvo je ovde privatno i to se plaća u zavisnosti od paketa koji se izabere. Ne mogu da se kupe antibiotici tek tako, niti neki od lekova na svoju ruku. U supermarketu se mogu naći suplementi, paracetamol, sirupi, sprejevi za nos, ali lekove možete kupiti samo, i u slučaju kada je lekar propiše.

Što se porođaja tiče, nisam sigurna, ali koliko sam upućena, porodilja ima pravo da bira da li želi da se porađa kod kuće ili u bolnici. Zanimljivo da Holanđanke uglavnom biraju da se porode kod kuće, gde dolazi samo babica. Za porođaj u bolnici mora dodatno da se plati, ali i tada, ako je sve u redu, odmah odlaziš kući, ne ostaješ kao u Srbiji nekoliko dana u porodilištu, ali babica dolazi nekoliko dana da obilazi i da proverava zdravstveno stanje majke i bebe i može da se dogovori da sprema hranu za njih dvoje, i čak i čisti tih nekoliko dana. Što se tiče novčanih povlastica za decu, njih nema”, otkriva naša sagovornica.

Kako kaže, cene u Holandiji su ili slične kao u Srbiji ili znatno jeftinije, što zavisi od namirice do namirnice. Međutim, veliku razliku pravi životni standard koji je znatno viši.

“Po marketima ima dosta akcija. Na primer, mi smo poznatu marku omekšivača uzeli za četiri evra i to četiri u pakovanju, što je u Srbiji ponekad cena pojedinačnog proizvoda. Ovde je, kada su akcije u toku, često drugi proizvod 50 odsto jeftniji ili besplatan.

Ono što je takođe drastično drugačije u odnosu na Srbiju su plate, a minimalna je oko 2.000 evra, a cena hrane je ista ili čak jeftinija. Na primer file piletine je oko 7 evra za kilogram bez kostiju, što je slično kao i u Srbiji, mlevena junetina je 5 evra za kilogram. Ima puno turskih marketa koji su mnogo jeftiniji, na primer, pakovanje borovnica je 4 evra, a u njemu ima 12 kutija, koje se pojedinačno kod nas prodaju za 120-140 dinara. U Roterdamu i Amsterdamu na nekim mestima mogu da se nađu balkanske stvari, kao što su pršuta i plazma”, istakla je Dragana.

“Način života je brz kao i u Beogradu. Holanđani funkcionišu od ponedeljka do petka užurbano žive, a za vikend uživaju. Tada se ide u šoping, na izlet, u šetnju… Subota i nedelja su ovde sve. Kad sabereš, ne može da bude kao Beograd, ali ovde nema toliko gužve i špiceva. Ovde je malo tmurnije vreme i sa kišom, što mi se ne dopada, ali se čovek navikne. Malo je teže sklopiti prijateljstva, svi se u suštini javljaju i veoma su ljubazni i srdačni, ali je dublji kontakt teže uspostaviti. Začudilo me je to što po marketima niko nije namrgođen, svi su uvek nasmejani, raspoloženi, javljaju se i žele da pomognu.

Ovde ljudi gde god mogu idu biciklom, često imaju korpe u kojima voze decu i koje su zaštićene kada pada kiša. Idu biciklom i kada je loše vreme,a videli smo da nekad deca bosa trče dok pada kiša. Idu i automobilima, ali ređe. Uglavnom imaju Tesla automobile, ali nisu opterećeni markama. Najpre Holanđani voze biciklima i idu vozom, koji su veoma uređeni i čisti”, priča naša sagornica.

Što se tiče poznatih “kofi šopova”, njih ima u malo većim gradovima i to na svakom ćošku. Kada smo bili do Amsterdama, videli smo ljude koji sede i puše travu ispred njih i to najnormalnije kao da puše cigaru ili idu ulicom i niko ih ne dira. Ovde nije zabranjena, ali u granicama normale. Ako ispadne neki problem, naravno da će te privesti, kao i u svakoj zemlji i pisaće kaznu. Oni gledaju, da dok ne ugrožavaš druge, sve ti je dozvoljeno. U Amsterdamu, čak i u običnoj radnji gde se prodaju slatkiši možeš da kupiš kolačiće sa travom”, otkrila je Dragana.

(novipocetak.com)