Jedan dermatolog mi je rekao: “Mogu da ti dam terapiju koja će ti pomoći da ti kosa brže izraste, ali ne i lek za alopeciju, jer ne postoji”
“Jednom sam tokom igre sama sebi strgla periku, nasmejala se i vratila je na glavu”. Ovako priča prelepa i energična Sonja Milosavljević (34) koja se od malena bori protiv alopecije ili narodski rečeno – ćelavosti.
Nosila je periku dva meseca, a onda je odlučila da je skine, i javno kaže svima da nema kosu i da lepota dolazi iznutra. Reakcije su bile sjajne, a za Telegraf.rs otkriva kako je izgledala njena borba.
– Sa alopecijom sam se susrela prvi put još u osnovnoj školi. Bio je to mali pečat, veličine zrna graška, koji me je u tom momentu naterao da uradim detaljne preglede i pozabavim se svojim zdravljem – počinje priču Sonja.
Kada je ustanovljeno da ne postoji žarište u telu, uzrok je pripisan stresu.
– U tim godinama nisam mogla da budem svesna koliko alopecija može daleko da ide, niti da je to bolest koja će biti uporna čitavog mog života, a za koju zapravo nikada neću naći lek. Sećam se da sam bila uplašena i da sam stalno imala na umu taj mali pečat na glavi, trudeći se da ostane sakriven u svakom momentu. Kasnije, taj scenario se ponavljao više puta, kosa mi je opadala, ali i iznova rasla, te sam postajala sve opuštenija. Jednostavno, naučila sam da živim sa tim, sva kosa mi je opala u novembru i decembru, ali pre toga nije – počinje za Telegraf.rs svoju priču Sonja.
Kao i za svaku bolest, terapija postoji i primenjuje se, sve dok ima osnova za nju. Sonja se trenutno leči kortikosteroidima, jer lekari smatraju da ima nade.
– Dešavalo mi se da mi kosa opadne i da ja to primetim tek kada počne da raste, što znači da sam umela da se oporavim i bez primene bilo kakvog leka. Terapija dosta zavisi od veličine površine koju je zahvatila alopecija, te ukoliko je reč o pečatu, najčešće se koriste kreme i sprejevi koji se primenjuju lokalno, dok u slučaju totalnog gubitka, ne samo kose, već i ostalih dlaka na telu, terapija mora biti dosta invazivnija. Pre nekoliko godina okrenula sam se homeopatiji, zahvaljujući kojoj mi je kosa porasla za samo tri meseca. Ovoga puta pak ništa nije moglo da zaustavi proces. Čini mi se da ne postoji tačan recept, da je sa alopecijom sve nepredvidivo i neizvesno – priča nam.
Lekari nisu krili. Konačnog leka koji bi odneo bolest – nema.
– Jedan dermatolog mi je rekao: “Mogu da ti dam terapiju koja će ti pomoći da ti kosa brže izraste, ali ne i lek za alopeciju, jer ne postoji”. Mislim da ova bolest još uvek nije dovoljno istražena, još nisam pronašla čoveka koji ume da mi objasni tačan uzrok i šta preventivno treba da primenjujem kako bih je sprečila, odnosno kontrolisala – priseća se Sonja.
Proces potpunog gubitka kose, priseća se ona, bio je nezaustavljiv.
– Prošle godine pojavio mi se veći pečat na glavi zbog kog sam posetila svog homeopatu, sigurna da ćemo i ovaj put uspešno da zaustavimo opadanje i pokrenemo rast nove kose. Međutim, i pored primene terapije, proces je bio nezaustavljiv. Ubrzo sam primetila na desetine novih pečata, koji su se širili i spajali u celine. Za samo mesec dana, ostala sam bez 80 odsto kose na glavi. Smešno sam čuvala preostala tri pramena, jer nisam bila spremna da prihvatim činjenicu da sam zapravo potpuno ćelava. U tim trenucima od izuzetne važnosti je da ostanete pribirani, pozitivni, optimistični, što je zaista teško.
Sve dok je bilo moguće, koristila se pomagalima kako bi prikrila mesta na kojima nema kosu. Kada to više nije bilo izvodljivo, perika joj se činila kao jedino rešenje.
– U početku je bilo neobično, ali i lepo, jer konačno imam gustu lepu kosu. Tada su samo ljudi iz moje najbliže okoline znali za problem koji imam, te da je moja nova frizura, zapravo perika, što je značilo da više nigde ne mogu da se pojavim bez iste. Sa jedne strane rešila sam svoj problem u danu, dok sam sa druge sebi nametnula masku iza koje sam morala svakodnevno da se krijem, što je vrlo brzo počelo da me frustrira – objašnjava nam.
Borba sa samopuzdanjem bila je veliki izazov. Kako kaže, ako pođemo od pretpostavke da je kosa ženi zaštitni znak, simbol njene ženstvenosti i snage, onda možemo da zamislimo kako je kada žena ostane bez iste, ne svojom voljom.
– Pranje kose postaje traumatično, umorni ste od svakodnevnog skupljanja dlaka za sobom, gubite se u rasporedu suplementacije koju treba da popijete, a perika koju stavljate kao kapu na glavu svako jutro, postaje vaš najveći teret… I onda, kada mislite da ne može biti gore, ostajete i bez obrva. Za mene je to bila kap koja je prelila čašu. Dobro sam bila svega nekoliko sekundi pošto ujutru otvorim oči, ostatak dana bio je samo bezuspešni pokušaj da se skrenu loše misli. Mislim da sam preplakala čitav januar. Na jednom pregledu ustanovili su da je 90 odsto emocija u meni – tuga.
Leto je pak bilo prekretnica. Tada je shvatila da i perika postaje teret.
– Pomisao da se bliži leto i odlazak na kupališta, nikako nisam mogla da uklopim sa činjenicom da nosim periku i budem sputana u bilo čemu. Takođe, kao neko ko je vrlo transparentan, nisam umela da nosim svoju tajnu, sve češće opterećivalo me je pitanje kada je pravo vreme da nekome saopštim da sam ćelava. Sa druge strane, neverovatno mi je bilo da u Srbiji toliko ljudi pati od alopecije, a da niko ne priča otvoreno o tome i da su sva iskustva koja sam našla zapravo od stranaca, sa kojima mi je teže da se poistovetim. Sve su to razlozi koji su kuljali u meni i doveli do toga da jednog dana konačno skupim hrabrost i kažem sebi: to je to! Zauzela sam se prvenstveno za sebe, ni ne sluteći da sam se time zauzela i za sve one koji vode iste ili slične borbe – kaže nam Sonja.
Kada je objavila svoju prvu gologlavu fotografiju na društvenim mrežama, nije mogla ni da zamisli kakve će reakcije izazvati. Šokirao ju je broj poruka u kojima joj, kako žene, tako i muškarci, saopštavaju da se bore sa istim problemom, imajući potrebu da se otvore, zatraže savet, iz duše ili je samo pohvale za hrabrost, time otkrivajući koliko im je to isto potrebno.
– Kada mi je jedan dečko rekao da ga je upravo moja priča ohrabrila da konačno izađe iz kuće ne koristeći nikakva pomagala, shvatila sam da sve ovo ima jedan viši smisao. Pomisao da nekome mogu biti oslonac ili podstrek da se lakše izbori sa problemom je za mene najveći blagoslov, i ako je cena toga da mi kosa više nikada ne poraste, apsolutno pristajem na nju.
Poruka koju ima možda zvuči stereotipno, ali dolazi iz srca.
– Uz rizik da zvučim dosadno, zaista moram reći da lepota dolazi iznutra. Sve proizilazi iz naše lične percepcije i drugi nas vide samo onako kako mi sami sebe vidimo. Fizički izgled je samo nakit za našu ličnost, i zato je jako bitno da gradimo samopouzdanje iz korena. Sve što nam je u životu dato, dato je sa nekim razlogom i, ma koliko nekad bilo teško, treba da prihvatimo oberučke svaki izazov, jer će nas nečemu naučiti. Da nisam ostala ćelava, možda nikada ne bih spoznala koliko mogu biti hrabra, jaka i ponosita. Onog trenutka kada prihvatite sve u vezi sebe, baš takvo, kakvo je, otvorili ste sebi vrata jednog potpuno novog sveta. Na kraju, jako je bitno da shvatite da kroz sve poteškoće ne morate, i ne treba, da prolazite sami. Prezahvalna sam na podršci, ne samo porodice i prijatelja, već i svih onih koji su imali potrebu da mi, bar kroz neku lepu reč, daju vetar u leđa, čak iako se ne poznajemo.
Danas čak može da kaže da je više neprijatnih situacija bilo dok je krila da je ćelava.
– Na jednoj proslavi sam čak slučajno sama sebi strgla periku dok sam igrala. Iako mi je bilo izuzetno neprijatno, nasmejala sam se, vratila je na glavu i nastavila da igram kao da se ništa nije dogodilo. I zaista, ni tada, a ni sada, nisam dobila nijedan negativan komentar, naprotiv. Ljudi imaju potrebu da me zaustave na ulici i udele mi kompliment, često ni ne znaju da imam problem sa alopecijom, već misle da sam se namerno obrijala. Ponoviću, sve je onako kako vi percipirate. Ja nikada nisam bila sigurnija u sebe i ta energija se primećuje. Šta više, obožavam da se šalim na svoj račun, čime otvaram mogućnost drugima da rade isto – zaključuje Sonja.
(Telegraf.rs)
