Glumac Branko Janković, i pored uspešne pozorišne karijere, veliku slavu je stekao tek ulogom u seriji “Vojna akademija”. Iako su mnogi očekivali da će se ovaj tada mladi i talentovani čovek pre svega posvetiti filmu, televiziji, pozorištu, on je izabrao još jedan put kojim predano ide a to je kozarstvo.
U selu Gunjaci u Zapadnoj Srbiji Branko se posvetio gajenjem koza od čijeg mleka pravi razne proizvode.
“Mene je Bog pogledao što se tiče koza i cele priče jer se time zapravo niko ozbiljno nije bavio”, rekao je svojevremeno Branko u emisiji TV lica kao sav normalan svet.
Njegova supruga, Nataša, koja je takođe glumica, prisetila se kako je Branko u jednom intervjuu rekao da mu je cilj da ovde bude jednog dana čak 5.000 koza.
“Davao je jednom ovde intervju i rekao je – ovde će biti 5.000 koza. I ja stojim sa strane i kažem Branko šta ti maštaš, znaš li ti šta je 5.000 koza. Ali eto ove godine ćemo imati 1.800. Tako da što kaže, ostvariće se”, rekla je Nataša.
Ali Branko je u svemu takav. Što naumi to i ostvari. I Nataši je na prvom sastanku rekao da će ona biti njegova žena, i to ostvario.
“Na prvom izlasku, pijemo kafu, a on mi kaže – ti ćeš biti moja žena i ja tebe vodim u decembru na moju slavu. Pomislila sam ovaj čovek je lud ali stvarno se tako desilo”, rekla je Nataša.
“Ja sam odmah uvideo da je to ona, i tačka. Pristala je. Malo se prepala par dana dok nije izanalizirala da nisam lud”, sa osmehom priča Branko.
Još jedna stvar koju je naumio i ostavrio bilo je da upiše glumu. Konkurisao je sve dok nije bio primljen.
“Srednju školu sam celu prespavao. Bio sam u Beogradu u Saobraćajnoj školi a živeo sam u domu. Nas osam u sobi. Imali smo jedno kupatilo. Ili opstaješ ili propadaš. Takva je situacija bila. Kada je došla na red gluma, konkurisao sam prvo u Beogradu, pa u Novom Sadu, pa opet Beograd. Pa sam onda otišao na Cetinje pa je usledila Banjaluka. Išao od fakulteta do fakulteta. Kad sam konkurisao na Cetinju i kada sam ušao u uži izbor boravio sam u manastiru sedam dana. U Banjaluci sam spavao ceo uži izbor u hodniku fakulteta na nekom dvosedu. A u Beogradu sam bio kod neke baba Jele. Da me nisu primili u Banjaluci ja ne bih odustao. Razmišljao sam i o Mostaru”, ispričao je Branko.
Danas igra u predstavama, snima, i naravno bavi se kozama. I poziva svu decu da dođu da vide kako je to na selu.
“Nek dođu. Nek dođu ozbiljno. Mogu sa nama da čuvaju koze, kupe seno. A što se mog glumačkog posla tiče ne treba mnogo o tome ni pričati jer to vodi u to egomanijaštvo. Tome se treba posvetiti kao i svakom drugom poslu ali to bardovsko – ja kad sam… znate kako kažu ako ne ideš gore, ideš dole sigurno”, rekao je Branko.
(MONDO)
