Na pitanje kako mu je žena Bosanka i kako su se upoznali, mladi Dane podseća da je to bilo preko tog interneta, telefona i tih čuda, pa se našalio da je nije zvao da dođe nego je sama došla. Kad ga upitaše šta joj je obećao, Dane veli: Jok, vala, nisam ništa! Rekao sam joj je onako kako jeste.
Hrane ima, sve sami proizvode, zime su surove a život težak – na Goliji prvi snegovi krenu još od novembra, a potraju i do polovine maja i oni dotad u grad, i po pola godine, ne silaze. S jeseni, veli Dane, tamo početkom oktobra, siđu da kupe šta im treba za zimu i to je to.
– Početkom oktobra odemo dole sa traktorima, volovima, iskupujemo što nam treba i ne silazimo šest meseci… A sad u proleće izašla je stoka na ispašu, pa ćemo da je spremamo za prodaju jer mi samo od stoke živimo, drugo nemamo… Više volim selo nego grad a ti što pričaju da živim gore zato što neću da imam dodira sa svetom to oni dole pričaju svašta… To je moja dedovina, to je moje sve! Moja planina je meni sve, i moj sud, i moja institucija… Gore imamo sve, imamo ’rane, svega… Jedino za te pelene što kupujemo, i to za dijete što treba jer je pre vremena rođen… – ispričao je Dane a onda saopštio i sjajnu vest – da sa suprugom Sarajkom radi i na drugom detetu!
– Ako Bog da, biće i drugo – kaže Dane koji se potom požalio da mu je mečka pre desetak dana udavila jednu steonu junicu i to najbolju.
– Ovce moraju da se čuvaju, njih mora čoban da čuva… a goveda pustimo, imamo električnu ogradu, al mečka ne zna za struju – kaže Dane dodajući da je njima mečka ko domaća životinja a vukovi ko psi lutalice u gradu, toliko ih ima. Naiđu i divlje svinje i njih ima, ali Dane kaže da je mečka plašljiva, malo progovoriš i ona beži.
O supruzi
– Slušam ja nju, sluša ona mene, mi nismo nacionalisti, ni ona i ja, mi smo kao u ono Titovo vreme kad se ženio svako sa svakim – kaže srpski domaćin sa Golije koji je potom odgovorio i na to šta mu fali. U prvi mah nije mogao da se seti ničeg jer svega imaju a onda je pomenuo put pa ispričao i da kad mali krene u školu moraće do osnovne da pešači četiri kilometra za niže razrede, a za više i po 10.
– Kad je leto vozićemo ga, a kad su zime i snegovi volovima – kaže uz osmeh Dane kome ništa nije teško i koji je navikao na surove zime i još suroviji život na Goliji. Na opasku da je snažan i razvijen, Dane kaže da je to od plašćenja sena…
Kurir.rs/SĐP/Youtube HYPE TV
