ZLATA PETROVIĆ PLANIRA DA NAPUSTI ESTRADU?! Pevačica više ne može da izdrži u gradu: Idem na selo da ČUVAM KRAVE!
Pevačica Zlata Petrović kaže da, iako dugo živi u Beogradu, uvek misli na selo Grabovac nadomak Obrenovca, u kom je odrasla, pa tvrdi da bi tamo mogla da se vrati i gaji stoku! Zlata kaže da bi sa dve krave i velikim placem bila zadovoljna, kao i da joj, kako vreme ide, sve više prija mirniji život, bez gužve i dreke.
– Što sam starija, sve se više sećam svog odrastanja na selu. Poželela bih svim generacijama moje detinjstvo. Kada nemaš mnogo, ti ideš da ostvariš to što nemaš i boriš se. Nismo bili mnogo siromašni, mama je pevala, očuh je svirao, ali mama je volela kocku. Jedan dan smo imali džak para, drugi dan ni cvonjka. Ipak, ona je bila sve! I domaćica i majka, ali mora da postoji nešto što ruši tu divnu sliku. Od nje sam nasledila snalažljivost i umeće da zaradim novac. Uvek sam volela selo u kom sam odrasla. Tamo je neka posebna vrsta mira i prija mi. Mislim da bih tamo mogla da živim samo s dve krave na velikom placu. Prija mi mirniji život kako vreme prolazi – kaže pevačica koja tvrdi da se od svake drame sklanja jer je to opterećuje:
– Što sam starija, sve se više sećam svog odrastanja na selu. Poželela bih svim generacijama moje detinjstvo. Kada nemaš mnogo, ti ideš da ostvariš to što nemaš i boriš se. Nismo bili mnogo siromašni, mama je pevala, očuh je svirao, ali mama je volela kocku. Jedan dan smo imali džak para, drugi dan ni cvonjka. Ipak, ona je bila sve! I domaćica i majka, ali mora da postoji nešto što ruši tu divnu sliku. Od nje sam nasledila snalažljivost i umeće da zaradim novac. Uvek sam volela selo u kom sam odrasla. Tamo je neka posebna vrsta mira i prija mi. Mislim da bih tamo mogla da živim samo s dve krave na velikom placu. Prija mi mirniji život kako vreme prolazi – kaže pevačica koja tvrdi da se od svake drame sklanja jer je to opterećuje:
Petrovićka je više puta istakla da ume da radi sve seoske poslove i da joj ništa od toga ne pada teško.
– Sve te stvari i teške fizičke poslove je na selu morala majka da radi, a radila sam i ja. Mesila hleb, hranila stoku… Ipak, nisam njenom željom krenula da pevam niti svojom, već božjom. Sve je to negde zapisano, naše je samo da sledimo instinkt, odnosno da pratimo taj unutrašnji osećaj, dušu ili, kako neki kažu, intuiciju – zaključuje folkerka.
(kurir.rs)
