Izgleda da muškarci zaista više vole plavuše, a žene padaju na visokog, zgodnog i tamnog muškarca. Tako bar smatra veštačka inteligencija, koja je sliku savršenog muškarca i savršene žene kreirala na osnovu analiza milijardi fotografija sa različitih društvenih mreža i profila ljudi za koje se veruje da su lepi i privlačni. Grupa za podizanje svesti o poremećajima u ishrani The Bulimia Project zatražila je od AI da pokaže idealna muška i ženska tela, a u skladu sa onim što na socijalnim mrežama ima najviše lajkova i komentara.
Istraživači ove organizacije utvrdili su da je po datom paramteru najpoželjnija žena ona koja ima plavu kosu, bronzani ten, smeđe oči i vitku figuru, dok najpoželjniji muškarci imaju tamne oči, isklesane jagodice i definisane mišiće, prenosi “Daily Mail”.
The Bulimia Project testirao je različite generatore slika veštačke inteligencije, da bi se utvrdilo kako izgleda ideja ovog programa o “savršenom” izgledu kako kod nežnijeg, tako i kod jačeg pola. Čini se da je veštačka inteligencija ponudila zastarelo razumevanje lepote – belu rasu, ali preplanule, vitke, mišićave ljude.
AI je rezultat dobio tako što je pretražio internet u potrazi za već postojećim slikama, a potom je dizajnirao novu na osnovu tih rezultata. Veruje se da je u obzir uzeta interakcija na fotografijama sa društvenih mreža, uključujući lajkove, komentare, kao i internet pretrage.
Skoro 40 odsto slika koje prikazuju “savršene” žene podrazumevalo je slike plavih žena, dok je 30 odsto imalo braon oči, a više od polovine je imalo preplanuli, osunčani ten. Skoro 70 odsto “savršenih” muškaraca imalo je smeđu kosu, a 23 odsto smeđe oći. Slično kao i kod žena, većina muškaraca je imala preplanulu put i skoro polovina je imala bradu.
Mnogi od njih su bili dobro građeni, a ujedno su imali i karakteristike kao što su pune usne, ten bez bora i pora, savršene noseve, sve ono što nas podseća na čestu upotrebu hijaluronskih filera i plastične hirurgije u savremenom svetu.
“U doba Instagram i Snepčet filtera, niko ne može na razuman način da positgne standarde koje postavljaju društveni mediji. Pa, zašto pokušavate da dosegnete nerealne ideale? I mentalni i fizički je zdravije održavati očekivanja o imidžu svog tela u domenu realnosti”, saopštili su ljudi iz pomenute organizacije.
Džejms Kampigoto, novinar sa Floride koji je učestvovao u ovom projektu, rekao je da je su želeli da preispitaju pristrasnost veštačke inteligencije i opasnost koju to nosi, te moć društvenih medija koja se nameće kao goruća briga, posebno kada ih koriste mladi ljudi.
Studija sa Univerziteta u Montrealu iz 2019. imala je za cilj da istraži štetne efekte dugotrajne upotrebe druuštvenih mreža na sliku o sopstvenom izgledu. Tamošnji tim pratio je 4. 000 tinejdžera od 12 do 16 godina tokom četiri godine i njivogog srednjoškolskog obrazovanja, otkrivšu da određeni oblici društvenih medija i televizijskih emisija podstiču spiralu depresije. Iz godine u godinu u proseku su pokazivali sve više simptoma depresije. Za svaki sat više koji su tinejdžeri proveli na društvenim mrežama ili gledajući TV, prijavili su da je doprineo njihovom manjku samopouzdanja, a povećanju depresije.
zena.blic.rs
