Andrea Mudrić iz Subotice je 2021. godine operisala kičmu na Tajlandu nakon šest godina teške borbe sa posledicama saobraćajne nesreće i prikovanosti za postelju i prvi rezultati su ohrabrujući, međutim, za samostalni hod je neophodna rehabilitacija i još mnogo rada i truda zbog čega joj je podrška i dalje neophodna.
– Operacija na Tajlandu je bila složen tretman i čekalo me je dosta rehabilitacija koje sam do sada uradila. Po preporuci doktora moram da nastavim vežbe i rehabilitaciju jer su mi kosti u nogama veoma slabe. Veliki problem mi pravi retka gustina kostiju, a to znači da ako i malo udarim nogu može da se slomi, a ja to neću osetiti. Zahvaljujući dobrim ljudima ponovo idem na terapiju koja mi pomaže i nadam se da ću moći i dalje da vežbam. Svima sam mnogo zahvalna, i ljudima i koji su mi pomogli da odem na operaciju i onima koji su i dalje uz mene – kaže Andrea Mudrić.
Terapeutski tretmani za brži oporavak
Terapeutski tretmani na koje Andrea mora da ide koštaju oko 160.000 dinara mesečno, a ona nije u mogućnosti da ih plaća. Zahvaljujući humanim ljudima plaćena je joj je terapija za tekući mesec, za kasnije ostaje neizvesnost koja zabrinjava jer bez nastavka vežbi dugogodišnji Andrein trud bi mogao da propadne.
Nadam se da ću jednog dana biti nezavisna, odnosno, samostalna. Moj humanitarni SMS broj je 226 do 3030, a svi koji žele mogu da daju i ponude, da licitiraju u grupi za humanitarne licitacije. Hvala vam puno – poručuje Andrea, jedna od najaktivnijih u grupi humanitarnih licitacija, ali ne za sebe, već za druge ljude koji se bore sa posledicama teških bolesti i prikupljaju novac za lečenje.
Nesumnjivo, nakon operacije pozitivni rezultati su joj donekle olakšali život i postoje situacije u kojima se znatno bolje snalazi nego pre. Tome doprinose vežbe snage i istezanja. Kaže da se posle vežbi oseća kao da je trčala maraton, ali to je prijatan umor.
– Mogu da napravim nekoliko koraka, ali tako što ne oslanjam noge sto odsto na tlo. Tek, tek stopalima dotaknem tlo. To mogu jedino ako sam u sedištu za vežbe, a idemo ka tome da to uradim bez sedišta. Stimulator koji mi je ugrađen na Tajlandu i ja smo jako povezani, nisam se pokajala, naprotiv, mnogo sam samostalnija – kaže za „Blic“ Andrea.
Podsetimo, kao suvozač na motoru Andrea je 2015. godine u sudaru sa automobilom zadobila tešku povredu kičme. Ugrađen joj je stabilizator na šestom i sedmom pršljenu, ali kao posledica ostalo je oštećenje zbog kojeg od grudi na dole ne oseća ništa.
Pozitivno mišljenje tajlandskih stručnjaka za nju su bili najsvetlija tačka u tunelu u kome se nalazila od nesreće.
Uspešno je operisana u klinici na Tajlandu u Bankoku, i mnogi se sećaju da je nakon operacije poslala predivne vesti : „operacija je uspešno obavljena i brzo se oporavljam!“
Stimulator u kičmi šalje signale
– Operisali su me 12. juna 2021., i operacija trajala četiri sata. Sve je bilo u redu, ugradili su mi stimulator uz kičmu, u kičmenu moždinu. Sledeći dan sam odmarala, a već treći dan od operacija sam sela u kolica – rekla je tada Andrea.
Kako je objasnila operacija kojoj je bila podvrgnuta i ugradnja aparata koji će stimulisati njene pokrete su najsavremenija metoda i svi pacijenti su pozitivno odreagovali.
– Stimulator šalje elektro impulse na neophodna mesta za pokrete. Dobila sam već drugu dozu matičnih ćelija i ide sve na bolje. Učim da šutiram loptu. Doktori kažu da brzo napredujem i da se aparat povezao sa mozgom kroz kičmenu moždinu. Ostajemo u bolnici do sredine jula, a po povratku u Srbiju nastavljam vežbe, koliko mi to finansijske prilike budu dozvoljavale. Svi smo mnogo srećni i zadovoljni, ali je još uvek dug put do oporavka. Na meni je da dam maksimum i radim vežbe. Borba se nastavlja – govorila je pre dve godine Andrea.
Za Andreu su organizovane humanitarne akcije i građani su joj pomogli da sakupi 100.000 evra za operaciju, međutim, istovremeno je ona apelovala na pomoć drugima, naročito deci i to i dalje čini.
“Nema pauze od života”
Uvek je nasmejana, vedra i optimistična, primer je hrabrosti i istrajnosti, čoveka koji će uvek radije dati i pomoći drugima nego isključivo gledati sebe!
Nikada nije gubila nadu da će ponovo prohodati, međutim, bez podrška njeno ostvarenje sna je nemoguće.
– Nema pauze od života! Život će nam uvek slati izazovne, složene i nove situacije u kojima ćemo moći iskazati veštine, mudrosti i snagu koja leži u nama. Nema smisla bežati od takvih životnih okolnosti jer pobeći ionako ne možemo. Preostaje nam prihvatiti stalne promene koje nam ujedno i otkrivaju naše sposobnosti. Zato, ne štedite sebe životnih iskustava, jer u toj štednji, promaći će vam i puno toga što je istinski vredno. Hvala što ste uz mene – poručuje Andrea.
blic.rs
