Nakon užasne pucnjave na 12-godišnju devojčicu u Konektikatu, porodica se miri sa gubitkom drugog člana porodice, koji je stradao zbog vatrenog oružja jer je izgubila sina pre nešto više od decenije.
U četvrtak, 20. aprila, Se’Kret Pirs je pogođena zalutalim metkom u glavu dok je sedeo u parkiranom automobilu u Hartfordu, Konektikat.
Učenica srednje škole je hitno prevezena u bolnicu u kritičnom stanju. Te noći, njena baka, Dženet Rajs, specijalista za krizne situacije, odjurila je u bolnicu kao što to često čini kada tragedija zadesi njenu zajednicu.
Na putu je primila telefonski poziv koji će joj promeniti život. Mlada devojčica u bolnici u Konektikatu koja se borila za svoj život bila je Rajsina unuka.
I ne samo to, Se’Kret je u stvari dete sina kojeg je Rajs izgubila u nasilju 2012. godine.
Se’Kret je umrla u petak ujutru, 21. aprila. Imala je samo dve godine kada je njen otac, Šejn Oliver (20) ubijen iz vatrenog oružja u jesen 2012. – samo nekoliko kilometara od mesta gde je Se’Kret upucana.
Porodici je već bio rasparčan svet, zbog gubitka sina zbog nasilja upotrebom vatrenog oružja. Sada moraju da se pomire sa gubitkom svoje unuke, njegovog deteta, zbog iste brutalnosti.
U tekstu u nedelju, 23. aprila, Rajsova je rekla: „Nikada u milion godina nisam očekivala da ću se odazvati pozivu za moju 12-godišnju unuku. Ljuta sam, slomljena sam i ukočena.“
Se’Kretin deda, velečasni Sem Sejlor, bori se protiv nasilja od vatrenog oružja otkako je izgubio sina 2012. On sada sedi kao nacionalni potpredsednik Nacionalnog saveta za akciju za žrtve oružja – koalicije žrtava nasilja sa sedištem u Čikagu.
Pridružio bi se porodicama na skupovima i bdenjima da bi se molio sa ožalošćenim porodicama. U subotu, 22. aprila, pridružio se prijateljima i porodici u Hartfordu da održi bdenje za svoju unuku.
„To je samo trauma povrh traume“, rekao je. „Nikada nisam očekivao da ću ponovo biti u ovoj paradi bola“.
Tokom bdenja, Se’Kretina majka, Bjanka Pirs, sedela je zamotana u ćebe i plakala je pognute glave.
Govoreći na bdenju, sveštenik Sejlor je rekao: „Imali smo jedno od ovih bdenja. Zamolili smo zajednicu da se zauzme za pravdu i desila se divna stvar: ljudi su na neviđen način dali informacije policiji. I oni su dugo i naporno radili da donesu nešto što nikada nismo doživeli, što je prolazno u ovoj zajednici“.
On je nastavio: „I u to vreme želeo sam uličnu pravdu, želeo sam brzu pravdu. Ali zbog napornog rada zajednice i posvećenosti policijske uprave i izabranih zvaničnika, dobili smo nešto bolje od ulične pravde ili brze pravde: mi smo dobio slatku pravdu. Želimo takvu realnost za Bjanku i Se’Krea i ovu porodicu“.
nova.rs
