Anđela i Valentina danas žive u novoj kući i zajedno spremaju trpezu za Vaskrs
Priča Valentine i Anđele koje su živele kod Vlasine, potresla je celu Srbiju. Svi smo se udružili da im pomognemo, i obezbedimo im život kakav zaslužuje svako dete. Danas, ove dve sjajne devojčice uživaju u svojoj novoj kući, i nižu uspehe u školi koja im je nikad bliže. Ali, uvek nešto fali…
Devojčice su došle do srca svih nas preko velike humanitarke Tamare Misirlić, koja ih je prva posetila. Nakon njenog apela, ekipa portala Telegraf.rs se uputio u porodični dom Anđele i Valentine.
Tada, one nisu znale, da će samo nekoliko nedelja nakon naše posete dobiti novi dom i život, koji je za njih u tom trenutku bio iz bajke koje su čitale u trošnoj kućici duboko u gustoj šumi.
Pred Vaskrs, Tamara Misirlić je posetila devojčice i dala im poklone, a mi smo ih pozvali, kako bismo proverili da li imaju sve za predstojeći praznik.
– Znate kako, lepo nam je u novoj kući, tačnije sjajno. Imamo sve, ali nam najviše treba hrana. Mama i tata podižu novac od socijalne pomoći, ali to nam neretko bude malo – počinje Valentina za Telegraf.rs.
Kako kaže, najbitnije joj je da su svi na okupu.
– Najbitnije nam je da nam je brat tu, svi smo na okupu. Kupili smo postolje za crveno jaje, toliko novca smo imali. Ofarbaćemo jaja i tako ćemo da proslavimo praznik. Novac nam je preko potreban, ali i hrana jer jedemo pasulj po nekoliko dana, a mama nekad isprži krompir koji nam ujak donese. Ponekad kupimo nešto u prodavnici, ali to je baš retko jer nemamo – priča nam skromna devojčica.
Pitali smo ih da li imaju neke želje, ali su nam kratko odgovorile:
– Ne, nemamo neke želje, imamo sve, a najbitnije nam je da imamo hranu. Biće i to jednog dana, verujemo da ćemo u budućnosti imati dovoljno za hranu, barem da o tome ne brinemo – zaključuju za naš portal Anđela i Valentina.
Podsetimo, devojčicama Anđeli i Valetini, koje žive jako težak život u selu Drajinci nadomak Vlasine a sreća im se, konačno, osmehnula. Bile su gošće portala Telegraf.rs. Sa njima smo proveli ceo jedan dan, a raspored aktivnosti diktirale su njihove želje.
Najpre su posetile našu redakciju, i videle kako mi to novinari pišemo o njima i stvaramo sve druge vesti. Pošto su i same želele da imaju računar, jer kako kažu vole informatiku, potpredsednik Comtrade Grupe Branislav Đurić poklonio im je računar Tesla Netbook, najnovije generacije koji će im zasigurno pomoći u putu obrazovanja.
A onda smo sačinli spisak mesta koja su želele da posete.
Jedna od njih je, ne da igraju tenis, balet, odbojku, niti da se bave gimnastikom, već ni manje, a ni više nego da zaigraju fudbal, to im je omiljeni sport! Nisu ni mogle da sanjaju da će kročiti na stadion FK Partizan za koji navijaju, a kamoli da će “pucati” penale sa najboljima.
Dočekali su ih skauting direktor Ivica Kralj, kapiten Partizana Slobodan Urošević, sa saigračima Bibars Nathom i Igorom Vujačićem i portparolkom kluba Biljanom Obradović, koji su im uručili poklone iz crno-belog butika. Na smom početku, dobile su punu kutiju poklona. Majice, dukseve, peškire, pribor za školu, posteljine, šolje i rančeve. Sve je bilo u znaku omiljenog kluba, a potom su krenule u prostoriju gde se nalaze sve medalje. Malo je reći da su bile oduševljene, ali ni tu nije bio kraj iznenađenjima.
Devojčice su imale priliku, da sa fudbalerima “pucaju penale” na terenu. Njihovoj sreći nije bilo kraja, sve vreme su bile jako vesele i srećne.
– Ovde je prelepo, oduševljene smo. Jako su fini prema nama, a pokloni su super – kažu devojčice Anđela i Valentina sa kojima smo se posle toga uputili u Zoološki vrt – Vrt dobre nade. Obišle su sve životinje, hranile ih kokicama, a oduševljenje je dostiglo vrhunac kada su videle tigrove i lavove. Njihove omiljene životinje su bile svuda oko njih, a one nisu skidale osmeh s lica.
Duga šetnja izmorila je devojčice, te smo zajedno orišli na ručak i kolače. Nakon toga, kada su pomislile da idu u hotel na spavanje, usledilo je još jedno iznenađenje.
Tokom posete devojčicama, rekle su nam sledeće:
– Čitamo knjige jer su nove, pa su nam zanimljive. Želja nam je da imamo računar, a kada padne mrak gledamo seriju Igru sudbine, ona nam je omiljena, i na televiziji samo to gledamo.
Zato je i Žarko Jokanović, je rešio da dodatno usreći devojčicama ovaj dan pa ih je pozvao na premijeru četvrte sezone serije “Igra sudbine”.
Na samom ulazu, dočekali su ih kao da ih poznaju godinama, svi glumci su im prišli, slikali se i razgovarali. Potom smo ušli u salu gde smo svi zajedno odgledali novu epizodu serije, a onda su Anđela i Valentina postale glavne zvezde večeri.
Nakon premijere epizode, direktor serije Nemanja Stanojković svima je predstavio devojčice i pozvao ih da izađu na podijum. Tom prilikom, uručena im je pomoć u iznosu od 200.000 dinara, a potom su od omiljenih glumaca dobile ogroman aplauz.
Na kraju večeri
– Dan nam je bio prelep, videle smo sve što smo želele. Hvala vam puno, sve je bilo sjajno, ovo nikada nećemo zaboraviti – rekle su devojčice, a onda smo ih pitali da li imaju još neku želju – odgovor je bio očekivan:
– Ne! – rekle su kroz osmeh.
Mala trošna kuća bez poda, prozora, kupatila, nameštaja i svega što je potrebno za život, u kojoj su odrastale, uskoro će postati prošlost. I uprkos takvoj prošlosti, pokazale su nam da one kroz život koračaju uzdignute glave, i čekaju bolje sutra.
Iz jednih je izašla i njihova omiljena pevačica, s rukama prepunim poklona.
Od naše posete selu Drajinac, gde žive duboko u šumi, u trošnoj kući sa zidovima vlažnim od memle i crnim od gareži, do njihove posete Beogradu nije mnogo prošlo. Mnogi su odlučiči da izađu u susret devojčicama: kompanija Comtrade poklonila im je Notebook, vrata su otvorili Zoo vrt i FK “Partizan”. Lica sa TV ekrana, koji im je bio jedini prozor u svet, najednom su bila oko njih.
Između ostalog, devojčice su nam rekle da obožavaju da slučaju muziku, a da im je omiljena pevačica Rada Manojlović. Devojčice su sedele u našem studiju i čekale našu “direktorku” koja želi da ih upozna. To je bila mala laž, kako bismo prikrili ko zapravo dolazi.
U jednom momentu, Rada se pojavila na vratima, u rukama je nosila kese pune pokolona za devojčice, a one su ostale zatečene. Nisu progovorale ni reč, a nakon nekoliko minuta su se oslobodile.
Pevale su, pričale, ljubile i grlile Radu koja je sa njima razgovarala kao da se znaju celog života.
– Devojčice su predivne, ja se uvek odazivam kada su ovakve stvari u pitanju. Ne krijem kako sam ja nekada živela, imamo dosta sličnosti. One su jako slatke, i rekla sam im da me pozovu i da ću im pomoći uvek. Drago mi je da sam ih upoznala, i da sam im ulepšala dan, i one su meni moram da priznam – rekla je Rada u razgovoru.
Sve vreme dok je Rada pričala, one su je gledale, nisu ni trepnule. Shvatile su da im je prijatelj i da želi da im pomogne, pričala im je o danima kada ni ona nije imala mnogo i kako se rad i trud isplati.
Nakon razgovora, one su se pozdravile sa Radom i njemom sestrom Marijom, a onda su se rastale i dogovorile da se ponovo vide.
(Telegraf.rs)
