Da Lazar inspiriše rušenjem granica, potvrđuje i poziv iz Udruženja “Srce u jabuci”, koje ga je pozvalo kao gosta na njihovim radionicama, kako bi ostale drugare pokrenuo i ohrabrio
Znaš kako se postaje šampion? Izađeš na teren kad je najteže – i pobediš. Ovu čuvenu repliku Nebojše Glogovca u delo je pretočio Lazar Sretenović iz Pančeva, veseo i uspešan mladić, omiljen u društvu…
Kako je Lazar pobedio? Tako što je demantovao lekare koji su pre 29 godina njegovim roditeljima rekli da je njihov mezimac rođen sa Daunovim sindromom i savetovali da ga predaju u Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj jer će im praviti probleme i neće moći ništa da radi.
A Laza je mogao i može sve.
Da uživa u životu, da se druži, završi redovnu školu za kuvara, osvaja medalje, bavi se plivanjem, piše poeziju, izda prvu zbirku pesama…
Ekipa portala 24sedam Lazu je zatekla u Udruženju “Na pola puta”, gde se bavi pravljenjem različitih ukrasa – kutija za nakit i podmetača ukrašenih dekupaž tehnikom, šivenjem kuhinjskih krpa… Otkriva nam da se raduje svakom dolasku ovde i druženju sa Milicom, Lelom, Baćom, Anđom i ostalim drugarima.
– Volim društvo i radujem se svakom dolasku ovde. Mi ovo zajedno radimo, kao jedan supertim. Ništa nam nije teško. Volimo da se družimo i da pravimo ove predmete – priča nam, i pokazuje šta su sve vešte ruke ovih genijalnih mladih ljudi napravile.
Osim druženja i angažovanja u Udruženju, Laza je član sportskog kluba osoba sa invaliditetom “Sportsko srce”, učesnik takmičenja Specijalne olimpijade Srbije u stonom tenisu i plivanju, ponosan vlasnik velikog broja medalja, a i autor zbirke pesama “Moj svet”.
Prvo izdanje knjige porodica je sama štampala. Potom je Lazar od Grada Pančeva dobio nagradu kao zaslužni građanin, posle čega je Gradska biblioteka stala iza njega, organizovala štampanje novog izdanja, promociju i sve ostalo, saznajemo.
Na pitanje da li je njemu nešto teško u životu, Laza nas razoružava osmehom i maše odrično glavom.
– Ništa nije teško. Kad nešto želiš, sve ide lako – priča nam on, i otkriva tajnu – trenutno radi na tekstu koji će biti himna jednog udruženja.
Koliko ovaj mladi čovek inspiriše rušenjem granica, potvrđuje i poziv iz Udruženja “Srce u jabuci”, koje ga je pozvalo kao gosta na njihovim radionicama, kako bi ostale drugare pokrenuo i ohrabrio da se oslobode.
“Hromozom više i beskrajna ljubav”
Daunov sindrom je poremećaj koji nastaje usled pojave dodatnog hromozoma na 21. paru. Osim “jednog hromozoma više”, osobe sa Daunovim sindromom imaju beskrajnu ljubav koju dele, osmeh, vedrinu, veliku potrebu da grle, daruju čiste emocije…
Ipak, i mama i Laza nam priznaju da je bilo teških trenutaka, ali i dokazuju da ljubav ruši sve poteškoće i barijere.
– U školi je imao odlične drugare, pomagali su, dolazili kući da se druže i uče zajedno. Išao je u redovan vrtić, posle u redovnu osnovnu pa srednju školu… Bio je “mali Laza” za sve drugare, nikad “Laza – dete sa posebnim potrebama” – rekla nam je Verica.
“Mislimo da vaše dete ima Daunov sindrom”
Iako ništa tokom trudnoće nije ukazivalo na eventualne probleme, mama Verica nam kaže da ju je posle porođaja kao grom iz vedra neba pogodila rečenica lekara da se sumnja na Daunov sindrom.
Dijagnoza je potvrđena i u Genetskom savetovalištvu u okviru Insituta za mentalno zdravlje. Šok! Do tada ništa nisam znala o tome, ali je veliko ohrabrenje došlo od doktorke Nataše Aranđelović, koja nam je objasnila da je potrebno da se samo mnogo radi sa Lazom i da rezultati neće izostati – ispričala nam je Verica.
Lekari su roditeljima u porodilištu tada predložili nešto što je, za to vreme, bila uobičajena praksa – da sina daju na usvajanje u Zvečansku, centar za zbrinjavanje odojčadi, dece i omladine. Oni su to bez razmišljanja odbili, i od tada počinje njihova bajka, puna uspona, ali i padova. Kao i u svakoj porodici.
Njihova borba da se Lazar socijalizuje i vodi život poput svojih vršnjaka dala je rezultate – završio je redovnu osnovnu i srednju školu, uz rad sa defektolozima, logopedima, pedagozima, a najviše zahvaljujući beskrajnoj ljubavi svoje porodice.
San – mali salaš i životinje
Pred kraj razgovora Lazar nam otkriva da bi voleo da ima devojku: “Ali o tom potom, to će se samo srediti, moraš prvo da sedneš sam sa sobom, tako će ti se otvoriti prilika.”
– Voleo bih i da se bavim životinjama. Moji baka i deka su bili paori, znam da tu ima puno posla, ali to bih voleo da probam, možda da imam nekoliko svinja, piliće… Odlazimo često na salaš – kaže on, i dodaje da mu je to san koji bi želeo da ostvari.
A kad je Laza u pitanju, znamo da granice ne postoje i da će i ovaj san ostvariti.
Jer, kad nešto želiš, sve ide lako…
24sedam.rs
