Bahati vozači koji često krše saobraćajna pravila uglavnom voze luksuzne i brze mašine, ali je kazna za njih jednaka kao i za ostatak populacije. Zato se neretko postavlja pitanje: Da li bogatiji vozači treba da plaćaju veći iznos saobraćajnih kazni?
Saobraćajne kazne pogađaju budžet vozača u zavisnosti od primanja i imovine. Nekome ni 500 evra ne znači ništa, a nekome je i 50 evra previše. Upravo zbog toga, u nekim državama u Evropi, saobraćajne kazne se određuju na osnovu imovinskog statusa, jer se detaljno prate prihodi određenog lica, a onda se na osnovu toga određuju i sankcije za prekršaj u saobraćaju.
Zbog toga je situacija u inostranstvu dosta drugačija nego u Srbiji, jer oni koji imaju najviše novca nisu najbahatiji na putevima, pošto ih sila zakona žestoko kažnjava. Dobra „lekcija“ je saobraćajni prekršaj iz 2010. godine u Švajcarskoj, kada je policija zaustavila vozača Mercedesa SLS koji je na auto-putu vozio čak 290 km/h. Nakon provere njegovog imovinskog stanja i prihoda, određena mu je kazna od čak 650.000 evra.
Finska je takođe jedna od zemalja u kojima se kazne za saobraćajne prekršaje određuju na osnovu prihoda, pa je u ovoj državi izdato mnogo kazni većih od 50.000 evra. Ko ima dosta novca, a ne mari za ograničenje brzine na putu, moraće debelo da plati u mnogim državama, jer Švedska, Danska, Nemačka, Austrija i Francuska takođe imaju obračun saobraćajnih kazni prema prihodima.
Da li mislite da bi ovaj sistem mogao da zaživi i u Srbiji? Jedan od problema svakako bi bila siva ekonomija, jer mnogi vlasnici skupih i brzih automobila na papiru nemaju velika primanja, dok su vlasnici imovine često članovi porodice i prijatelji. Svakako, obračunavanje kazni na osnovu primanja donekle bi dovelo do manjeg broja bahatih vozača u „besnim“ automobilima na ulicama.
nova.rs
