Pre dve godine sam ostao bez ćerke. Svaku subotu, kao i svakog 13. u mesecu, provodim na groblju. Za mene ovaj bol i tuga nikada neće proći. Ovo je za Objektiv rekao Dragiša Jošić, otac svirepo ubijene Violete (19).
Nju je, tog kobnog 13. oktobra 2019. godine, 39 puta ubo bivši momak Dušan Petronijević (36) iz Koceljeve. Nesrećna devojka je imala čak 29 uboda po vratu, glavi i leđima. Mlada devojka, koja je tek zakoračila u život, ubijena je u svojoj sobi samo zato što nije želela da se vrati osobi koja ju je proganjala. Kako dalje navodi neutešni otac ove devojke, nikada neće zaboraviti dan kad je izgubio svoju mezimicu.
– U dvorištu smo bili Violeta, koja je u tom trenutku došla iz treće smene, supruga i ja. U jednom trenutku Dušan se pojavio na kapiji, javio nam se, a potom su njih dvoje otišli u njenu sobu. Iz nje više živa nije izašla – kroz jecaje se priseća Dragiša. Bolna sećanja neutešnom čoveku samo naviru. – Sećam se da je, pre nego što se on pojavio, mazila svoju kucu, bila je nasmejana. Žao mi je što nisam znao da su u svađi, jer bi sve bilo drugačije – izgovara on kroz uzdahe. Dragiša opisuje kako svaki dan ulazi u sobu željan da ugleda ćerku.
– Svako jutro otvaram vrata njene sobe, sve je uvek na istom mestu, ali nje nema. U ormarima je još njena garderoba, ne mogu da ih otvorim. Srce hoće da pukne. Sve mi miriše na nju – uplakano priča Violetin otac.
ŽELEO SAM DA DRUGOJ ĆERKICI DAM ISTO IME
Posle Violetine smrti dobio je još jednu ćerkicu, koju je želeo da nazove istim imenom.
– Želeo sam da se i mlađa ćerka zove Violeta, ali poslušao sam savete da to nije dobro i zato sam joj dao drugo ime, Lena. Često mi se dogodi da pogrešim, pa umesto da kažem Leno, ja kažem Viko. Mnogo liči na Violetu. Sve je njene manire pokupila – opisuje Dragiša. Otkad je na svet došla njegova mlađa ćerka, Dragiša daje sve od sebe da živi normalno. Ali… – Muzika se nikad ne svira u kući. Nisam želeo ni trubače kad se Lena rodila. Moja Violeta je moja duša – izgovara neutešni otac.
U februaru ove godine Dušan Petronijević je osuđen za krivično delo teško ubistvo na svirep i podmukao način.
– Presuda je maksimalna, znači više od toga po zakonu ne može, mada bi trebalo da se osudi na smrtnu kaznu i doživotnu robiju. Sećam se, i kada nam se dogodila ova tragedija, još u kući ja sam ga molio da zove Hitnu pomoć da dođu po nju, a on mi je rekao: „Nema potrebe, ja znam gde bodem.” Sudija je i to pročitala prilikom izricanja presude, a on je bio hladan i bez emocija, kao i tog dana kada mi je oduzeo pola duše – zaključuje Dragiša Jošić.Piše: ALEKSA MOMČILOVIĆ
Objektiv.rs
