Ujutru sam obično žurio na posao. Nije bilo mesta u autobusu, stajao sam u ćošku i čvrsto se držao za rukohvate kako ne bih pao tokom skretanja. Tog dana bilo je neobično mnogo penzionera. Sedeli su u malim grupama i raspravljali o politici. Na jednoj stanici ušla je trudna devojka. Bila je bleda i jedva je stajala na nogama. Imala je tako veliki stomak da je čak i osobi koja je veoma daleko od akušerstva bilo jasno da je trudna sa blizancima ili čak trojkama.
Obično se uvek nađe neko ko ustupi mesto u takvim situacijama, ali ovde su sva mesta bila praktično zauzeta penzionerima. A devojci je stvarno bilo loše. Vozač je primetio njeno stanje. Zamolio je muškarca koji je sedeo pored njega da oslobodi mesto za ženu. Muškarac je imao oko pedeset godina i nevoljno je ustao. Vozač je počeo da ispituje mladu majku o njenom stanju.
„Čini mi se da imam trudove.“
„A zašto niste pozvali hitnu pomoć?“
„Pokušala sam, ali u panici mi je telefon ispao iz ruku, pao i polomio se. Muž mi je na službenom putu, pa sam odlučila da ću i autobusom stići.“
„Morate hitno u bolnicu!“
Vozač se izvinio putnicima i skrenuo sa rute da bi se odvezao do najbližeg porodilišta. Niko od putnika nije prigovarao. Naprotiv, bio sam oduševljen postupkom ovog čoveka.textraus.com
