Hrabrost nema boju. Ni zlatnu ni srebrnu ni bronzanu. Hrabrost se prvo oseti, pa onda i vidi
Nada u očima se pretvorila u suzu. Kao ubrzani snimak, hiljadu emocija se nadovezalo jedna na drugu. Brzinom svetlosti, u zaletu, prolaze boje, zvuci, mirisi… Onaj vazduh iznad grede nikada nije bio teži u njenim mladim plućima. Angelina Topić se plasirala u finale Olimpijskih igara skočivši sa gvozdenim lancima povrede, sa mukom i strepnjom, sa nabojem koji ne opisuje rečima. Šta god tamo bilo… Neka bude. Ovakav ratnik se ne predaje ni kada ostane bez mača i štita, ovakav ratnik ostaje na nogama i kada je teška borba!
Dva kadra u glavi. Početak i kraj kvalifikacija. U prvom se Angelina drži za glavu i za desnu nogu, a u drugom se Angelina drži za glavu i za desnu nogu. Sada se vi pitate, koja je razlika između ta dva momenta, jer zvuče apsolutno isto.
Pa, u ovom prvom je viđena zebnja i strah, a u drugom je viđena jedna emotivna oluja koja je zahvatila sve od stručnjače do tribina gde je sedeo otac Dragutin.
Od Dragutina i stegnutih pesnica do Angelininih jecaja. Uspelo je. Uspelo je protiv svih prilika.
Skočila je naša nada do 1.95 i skočila je do finala. U sve se može sumnjati, ali ona je danas dokazala da neće odustati. Nikada.
Ona dva kadra su samo početak i kraj, a tri amplitude su bile na tri različite visine, tri različite serije koje su donosile sa sobom talase osećanja.
Sa samom slikom zavijenog skočnog zgloba, sa otežnim zaletom, ono što smo videli je izgledalo epski.
Na 1.88 dva neuspeha, pa je svanulo u najmračnijoj noći.
Na 1.92 dva neuspeha, pa je došlo svetlo u poslednjem momentu.
I na 1.95 tri neuspeha… Čekaju se vesti, svi su na prstima i – Angelina je u finalu Olimpijskih igara!
Samo bih vam ukazao na jedan detalj koji je pobio sve elemente fizike i hemije, mentalne i fizičke snage…
Angelina nije plakala ni kada se povredila ni kada se mučila, Angelina je zaplakala tek kada je uspela.
Ne boli je ovozemaljska nesreća, ne bole je najveći i poslednji napori. Ona je pustila suzu kada je sve to nestalo. Ta voda iz oka je potekla kada je shvatila da se univerzum ipak osmehnuo. A, bio je gadan i nepravedan. Ova srpska zvezda se ne gasi lako.
Koliko će biti spremna za finale?
Iskreno, nije mi bitno. Ona je već uspela, a ovakav uspeh nema vrednost. Ne može da se kupi ova volja i ne može da se kupi ovaj trud.
Hrabrost nema boju. Ni zlatnu ni srebrnu ni bronzanu. Hrabrost se prvo oseti, pa onda i vidi.
Tamo, daleko, gde cveta limun žut, tamo je Angelina rođena i kovana.
Anđele, nikada ne plači, otkucaji tvog srca igraju u ritmu pobede.
I, šta, da ne osvojiš medalju tamo, Srbiju si već osvojila.
Sada, skoči koliko možeš, a mi znamo da ćeš kad-tad skočiti u večnost.
(Telegraf.rs)
