Najbolji teniser svih vremena je i novčano značajno pomogao crkvu Svetog Save
Pariz je kroz istoriju bio izuzetno važan grad za srpski narod, kao i generalno čitava Francuska za našu državu. Prijateljski odnosi gaje se i dalje, a naša zajednica u “gradu svetlosti” je i sada veoma jaka i broji oko 80.000 ljudi, ukoliko računamo šire područje Pariza i okolinu
Kao što je to bilo i kroz vekove, tako je i sada crkva stecište naroda, a u Parizu je to crkva Svetog Save. Ona se nalazi u ulici Simplon, koja je u 18. arondismanu i lokacijski je najbliža Monmartu, kada su u pitanju najpoznatiji delovi grada.
Crkva je izgrađena pre 40 godina i “ušuškana” je između stambenih zgrada, pa mnogi slučajni prolaznici ne bi odmah ni primetili da je u pitanju verski objekat, ukoliko ne podignu pogled i ne zagledaju se baš u nju.
Iznad ulaznih vrata je i freska Svetog Save, prvog sprskog arhiepiskopa i rodonačelnika Srpske pravoslavne crkve.
Imali smo prilike i da uđemo u crkvu, gde nas je dočekao sveštenik Boriša, koji ovde dolazi kao gost zbog službi nekoliko puta mesečno.
Hram je posebno živ nedeljom, što nam je i sveštenik Boriša otkrio. Crkva tokom liturgije bude puna, a i ljudi koji dolaze u crkvu učestvuju u pojanju, pa to daje poseban pečat.
Takođe, kada su veliki praznici poput Badnje večeri, Božića i Uskrsa, tada je crkva prepuna, a posle službe se napune i okolne srpske kafane kojih ima u istoj ovoj ulici.
Sveštenik Boriša nam je otkrio i da najbolji srpski sportista svih vremena Novak Đoković, često sa decom dolazi u ovu crkvu kada god igra u Parizu.
Takođe smo saznali i da je Novak donirao novac za pomoć ovoj crkvi i jedan je od najvećih donatora.
Za sada još niko od sportista Srbije nije imao vremena da poseti crkvu, a tako nešto bi moglo da se dogodi kada bude više slobodnih dana kako Olimpijske igre budu odmicale.
Kada je u pitanju enterijer, ikonostas se posebno ističe lepotom, kao i freskopis, koji je restauriran.
Na unutrašnjim svodovima crkve ipak se jedna freska posebno ističe – Sveti novomučenici jasenovački, gde se od zaborava čuvaju svi oni koji su stradali u zloglasnom ustaškom logoru tokom Drugog svetskog rata – deca, žene, bebe, sveštenici… svi oni prikazani su na ovoj upečatljivoj freski u crkvi u Parizu.
Posle kraćeg razgovora sa Borišom, koji nam je ispričao sve detalje o crkvi, zapalili smo sveće za zdravlje i sreću najbližih, ali i našim sportistima na Olimpijskim igrama, uz želju da će se iz Pariza vrate sa što više osvojenih medalja.
(Telegraf.rs)
