Damir Mikec u intervju otkriva kakva su očekivanja pred Pariz, a osvrnuo se i neke od prethodnih igara uz anegdote
Olimpijske igre samo što nisu počele, odbrojava se sitno do otvaranja, koje je na programu u petak, a sportisti već uveliko pristižu u Pariz, ali i u okolna mesta u kojima će biti održane neke od disciplina.
Među prvima su u Pariz stili i srpski strelci, koji će se takmičiti već prvog dana rano izjutra i nadamo se da će ponovo, pokrenuti žetvu medalja, kao što je to bilo na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Pre tri godine u Tokiju je upravo Damir Mikec bio taj koji je prvi “povukao nogu” i obradovao naciju, jer je osvojio srebrnu medalju prvog dana takmičenja u disciplini vazdušni pištolj.
Mikeca smo sreli na aerodromu Šarl de Gol u Parizu, a on je bio raspoložen i da za Telegraf otkrije kako izgleda atmosfera u timu Srbije, kakvi su ciljevi i nadanja, a ispričao je i zanimljive anegdote sa prethodnih igara, gde je imao prilike da sretne neke od najvećih sportskih zvezda u istoriji.
Mikecu je žao što na Olimpijskim igrama u Parizu strelci neće biti zajedno sa ostalim sportistima u Olimpijskom selu, neće uopšte biti u Parizu, već u gradiću Šatoru, gde je i nacionalni centar za streljaštvo u Francuskoj.
– Upravo smo sleteli. Bokseri i veslači su tu već koliko sam čuo. Mi, nažalost, ne idemo u Pariz, nećemo biti u Olimpijskom selu, već idemo u Šatoru, to je jedno malo mesto 300 kilometara odavde. To je onako malo žal koju smo već odbolovali što nećemo biti onako i sa ostalim sportistima. Bićemo malo izolovani, ali kako je tako je, svim strelcima će biti tako. Tamo će biti turnir u streljaštvu. Organizator nije želeo da nam napravi montažnu streljanu koja je bila i u Londonu i u Tokiju. Tamo već postoji trenažni centar i eto, možda ćemo imati malo manje čar ovih Olimpijskih igara, ali Bože moj, možda i mi svratimo posle do Pariza. Možda može neko slavlje da se upriliče. Bože zdravlja – počeo je Mikec razgovor za Telegraf.
Našem proslavljenom strelcu će ovo biti pete Olimpijske igre, a nada se da bi strelci ponovo mogli da obraduju naciju i voleo bi da broj medalja bude dvocifren i da obori rekord.
– Svi se nadamo, uopšte za ceo tim Srbije, nebitno čak i ko osvoji medalje, da ćemo da nastavimo jednu lepu tradiciju i osvajanje medalja i to da ih svake godine bude sve više i više, kao što je do sada bilo. Nekako kad se osvrnemo, iz Atine smo došli sa dve medalje, iz Pekinga sa tri. Drago mi je da se taj trend osvajanja medalja povećava. Svi spominjamo taj Tokio, gde smo imali rekornih devet medalja, svi priželjkuju možda i taj dvocifreni broj. A moramo opet da mislimo i o tome da je to sport, da je lepota i čar sporta uopšte u tome što je nepredvidiv i što mnogo faktora utiče na to, naravno i veština i sposobnost.
– U Tokiju smo imali pet četvrtih mesta. Uz moju srebrnu medalju ja sam bio sa Zoranom Arunović četvrti, Nole i Ivana Španović četvrti… Sve je to bilo na korak da se domognemo možda još nekoliko medalja. Ali i ovaj tim Srbije je veoma jak, 112 sportista čak. U svakom sportu smo zaista na vrhunskom nivou, pa i u streljaštvu.
Kod nas je ekspedicija ovog puta malo manja, navikli smo i mi na veći broj. U Riju nas je bilo čak devetoro, u Tokiju sedmoro, sad nas je troje. Spoj mog i Zoraninog iskustva sa mladom nadom Lazarom Kovačevićem, mi ćemo naravno dati sve od sebe. Spremali smo se za ovo, doduše imali smo godinu manje. Ali svim sportistima je isto, znamo šta treba da radimo. Spremali smo se za to, cilj je ući u finale, ići korak po korak. I naravno svi bismo mi voleli da ponovo obradujemo naciju i da se veselimo.
Osvrnuo se Mikec i na Olimpijske igre u Tokiju, kada je osvojio srebrnu medalju, a potom mu je priređeno iznenađenje i doček u Olimpijskom selu koji će pamtiti čitavog života.
– Prošle Olimpijske igre sam ja bio taj. Strelci uviek pucaju prvog dana, i onda i zbog toga ne možemo da odemo na otvaranje Olimpijskih igara. Ali, nekako, po prirodi treba strelci da izađu prvi na front. Ja, pa Tijana Bogdanović, tim redosledom smo osvojili prvog dana srebro i bronzu. I to je za razliku od Rio de Žaneira, gde smo sedam dana čekali na prvu medalju, nekako baš lepše “lakše” počelo. Drago mi je da sam bio baš ja taj koji je dao vetar u leđa svim ostaim našim sportistima.
– Čak su mi i Gale i Tijana, kada smo se videli posle u selu, rekli kako je Tijana prošla u repasaž, koliko je to njoj nekako dalo vetar u leđa i neko olakšanje, i još veću snagu i motivaciju da nastavi sa žetvom medalja koja se ispostavila na kraju. Cifra od devet medalja je jako lepa. Mi smo mala zemlja, ali sportisti i ceo narod su velikog srca i mi smo najprepoznatljiviji u tom sportu, to je možda i najjača grana naše zemlje. Želim narodu da poručim da navija za nas, mi ćemo da damo sve od sebe da se vratimo u našu zemlju sa sto većim brojem lepih medalja iz Pariza.
Damira smo upitali i koliko svima u timu Srbije znači što su i naše najveće sportske i planeratne zvezde poput Novaka Đokovića i Nikole Jokića tu i koliko ih to dodatno motiviše.
To je ta čar, kao što ste malo pre pitali, osvojiti medalju i taj osjećaj je jedno, a drugi deo medalje je taj osjećaj, ta proslava i to veselje sa tvojim kolegama. Ja sam u stvari, tek tada i bio svestan kada sam došao u Olimpijsko selo i kada su se njih 50-60 skupili ispred naše zgrade da me sačekaju i kada su me videli iz daljine, svi su poustajali i počeli da mi skandiraju ime. To je onaj drugi deo medalje i te stvari kojih do tada možda i nisi bio toliko svestan, a onda krenu i emocije i taj naboj, zajedništvo, jer zaista tamo nam srce kuca kao jedan, svi navijamo jedno za drugog.
Noleta poznajem još iz Pekinga, Ivanu Španović i Maju Ognjenović… da sad nekoga ne propustim, tu su i vatripolisti, zato mi je žao što sad nisam tu u Parizu sa svima njima, čak mi nekada i uhvatimo malo slobodnog vremena, mi smo tu dosta dana, pa odemo da bodrimo jedni druge. I to je čar i tog druženja i nekoga ćete ovde upoznati novog, videćete možda stare neke sportiste drugare koje nemate baš mnogo ni prilike da viđate i da se družite sa njima ovako ovdee u Beogradu ili negde, jer svi imamo svoje obaveze, neko igra u drugim zemljama i ovo su jedinstvene prilike za to. Ali opet, biti među svim velikanima i biti uopšte na Olimpijskim igrama među samo 10.500 sportista je zaista već ogromna stvari i velika čast naći se u mom slučaju tu peti put zaredom.
Pošto Mikec i ostali naši reprezentativci u streljaštvu neće biti u prilici da budu u Olimpijskom selu, pitali smo ga od koga bi tražio fotografiju, da je sada tamo, a onda nam je ispričao zanimljivu priču, pa nam je bilo jasno da je već “uhvatio” najveće zvezde na prethodnim Igrama.
View this post on Instagram
Taj san sam nekako već ispunio u Pekingu, Londonu, Riju… zaista imam mnogo fotografija, još kad sam Noleta išao da gledam, on nas je uveo u njegov “laundž”, pa sam doživeo da sam ručao, a na dva metra od mene je bio Nadal, s druge strane Lejton Hjuit, sestre Vilijams, Federer… Onda se vratiš u selo, dva stola od tebe, Kobi Brajant i Pau Gasol, sa svima njima uhvatiš neku fotkicu i imaš uspomenu i to je ono što se nikad ne zaboravlja. Ovde ne znam sad koga bih onako najviše želeo, mislim da sam na prethodnim igrama već sve ispunio – zaključio je Mikec.
Podsetimo, Mikec će na borilište već prvog dana Olimpijskih igara, u subotu od 10.30, kada su kvalifikacije za muškarce u njegovoj disciplini vazdušni pištolj.
Istog dana će od 12.30 u istoj disciplini u kvalifikacijama nastupiti i Zorana Arunović u ženskoj konkurenciji.
Nadajmo se da ćemo ih sutradan oboje videti u finalu, Mikeca u nedelju od 09.30, a Zoranu istog dana od 12 časova. U nedelju će takmičenje u disciplini 10 metara vazdušna puška započeti i nova nada našeg streljaštva, Lazar Kovačević, koji će nastupiti u kvalifikacijama od 11.15. Njegovo potencijalno finale je na programu u ponedeljak 29. jula od 12 časova.
Pa, neka nas strelci i ove godine obraduju na Olimpijskim igrama, da uspešno krene žetva medalja.
(Telegraf.rs)
