Jedna devojčica Iliji je napisala pismo kada je čula da odlazi
U Osnovnoj školi “Dositej Obradović” u Zrenjaninu rodila se posebna ljubav. Na licima mališana gotovo svakodnevno bili su prisutni osmesi, a sve zahvaljujući osobi koju su oni gledali kao prijatelja, zaštitnika i podršku. Školski policajac Ilija Zjajić (55) nakon toliko osmeha, u četvrtak je dečici izmamio i suze kada su saznali da odlazi u peziju. Jedna devojčica posebno je bila tužna i odlučila je da mu napiše oproštajno pismo, što ga je ostavilo bez teksta.
Ilija kaže da je ovo kruna njegove karijere. Nakon skoro 32 godine provedene u policijskoj službi imao je mnogo raznih susreta i slučajeva, ali ova emocija koju je osetio od dece je za njega nešto posebno.
– Tog dana jedna devojčica je bila tužna. Kada sam je pitao za razlog, rekla je da njena najbolja drugarica nije došla u školu. Rekao sam joj da ne brine, videće je sutra. Ona mi je rekla “Ali ja neću doći sutra u školu”.
A onda je devojčici otkrio da i sam odlazi, nesvesno i nehotice, što je bila njegova “profesionalna tajna”.
– “Ja još sutra radim i neću više tu biti”. I tek tada sam shvatio da sam nesvesno dolio so na ranu. Baš mi je bilo krivo što sam to rekao – počinje Ilija priču za Telegraf.rs.
Devojčica je tužna otišla na čas, a kada se škola završila, kao i uvek Ilija je ispratio svu decu, ne sluteći šta će uslediti. Devojčica mu je pružila ruku i dala pismo.
– “Ovo je samo za Vas, na mene ste ostavili jak utisak”, rekla je, a ja sam to pročitao i zadržao za sebe – dodaje Ilija.
Na papiru koji mu je devojčica dala pisalo je:
– Volim Vas i uvek ću Vas pamtiti po osmehu i duhovitosti. Svaki dan ste me usrećili. Volela bih da ostanete zauvek ovde – napisala je učenica 4/2 odeljenja pomenute osnovne škole.
Ilija ima troje dece, četvoro unučadi i peto na putu. Decu obožava, a kaže da je ovo za njega kruna karijere. Odlazi u penziju, ali će zauvek pamtiti osmehe mališana koji su da ispraćali svakog dana. Koliko je emotivno to prihvatio govori i činjenica da nije mogao da zadrži suze.
– Sutradan se pročulo da idem, onda su masovno počeli da mi poklanjaju crteže, pisma i pozdrave. Sramota me je bilo da zaplačem i to sam profesionalno izneo, da deca ne bi videla da policajac plače, jedva sam izdržao, ali kada sam došao kući to je bila druga stvar. Ovo je kruna moje karijere. Osećanja su neopisiva. Ja sam sa decom u školi imao poseban pozdrav. Svi mi se javljaju, svi mi prilaze, a čime sam to zaslužio, ne znam – priča on.
Iliji je njihova emocija bila važna i pružao im je bezuslovnu pažnju, a mališani su to osetili. On ih je svako jutro dočekivao na ulazu u školu i ispraćao kada se zvono oglasi za kraj poslednjeg časa.
– Oni me pitaju “kako ste?” “šta radite?”. Ako primetim da su tužni, ja im priđem, obratim im se, saslušam ih, kažem im da će proći. Imamo posebnu vezu – priča Ilija.
“Dobro jutro, dobro došli, izvolite uđite”, tako im se obraćao dok ih je čekao na školskoj kapiji.
Direktorka kaže da je Ilija mališanima bio posebno drag
Spontani, ali emotivni oproštaj koji su deca samoinicijativno priredila Iliji prokomentarisala je za Telegraf.rs i direktorka Osnovne škole “Dositej Obradović”, Biljana Manić.
– Poslednjih meseci je Ilija bio sa mališanima u smeni. Za vreme odmora, pre časova i nakon časova ih je pratio. Poseban i brižan odnos je imao prema njima i oni su baš puno poverenja imali u njega. Negovali su drugarski odnos koji su imali sa njim i uvek mu se javljali sa osmehom na licu. Sa đacima je ostvario bliskost i poželeli su da mu se na neki način zahvale i tako su mu poklonili crteže i pisma – kaže direktorka škole.
Ilija je tražio način da im se oduži za svu ljubav koju su mu pružili, pa je poslednjeg dana svim učenicima poklonio po keksić koji je bio lepo upakovan i proveo dodatno vreme sa njima.
– Izgradio je jedan divan odnos. Mogli su u svakom momentu da mu se obrate i jesu mu se obraćali za sve, pre nego nekom drugom. U našoj školi je radilo nekoliko policajaca, ali Ilija je bio drugačiji od ostalih – zaključila je direktorka.
(Telegraf.rs)
