Katastrofalne poplave u Centralnoj Evropi “zacrvenele” su i alarme u srpskom delu Podunavlja i mada stručnjaci naglašavaju da ovaj septembarski poplavni talas neće ugroziti našu zemlju, u okolini srpske „dunavske kapije“ kod Bezdana stanovništvo je već spremno i za najpesimističnije scenarije.
U subotnje jutro Dunav je na mernom mestu u blizini Bezdana, kod glasovite prevodnice koju su svojevremeno u poduhvatu izgradnje Velikog Bačkog kanala realizovala braća Kiš, dostigao kotu od 580 centimetara, što je još uvek podaleko od 700 cm, što je ujedno i granica za početak vanredne odbrane od poplava.
Zvanične institucije, štabovi za vanredne situacije i eksperti Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ već su pre nekoliko dana izdali odgovarajuća upozorenja, naglašavajući da su bentovi (odbrambeni nasipi) i vodoprivredni objekti spremni za navalu vode iz gornjeg toka Dunava. Međutim, vlasnici kuća za odmor u Baračkoj, vikend naselju na samoj obali Dunava pre nekoliko dana su nameštaj i ostali kućni „espap“ iz prizemlja digli na spratove svojih privremenih, ali i stalnih nastambi jer se plaše da će im se vikendice naći pod vodom.
Prema dosadašnjim iskustvima ovo naselje počne da plavi čim voda pređe nivo od 520 centimetara, a vlasnici objekata su se navikli da im iz EPS-a isključuju struju kada se nivo Dunava približi cifri od 600 centimetara. S druge strane zaposleni u vodoprivrednim preduzećima čiji je posao da nadziru i Dunav, ne vide razloga za zabrinutost, ističući da su, za razliku od Mađarske i Austrije, odbrambeni nasipi u srpskom i hrvatskom delu podunavlja znatno više udaljeni od toka reke, pa nebranjena područja poput „Gornjeg Podunavlja“ i „Kopačkog rita“ lako prihvataju ogromne količine vode.
U iščekivanju visokog vodostaja voda iz Dunava je preventivno upuštena i u sistem DTD čiji su kanali, za sada, prihvatili dva metra vodenog stuba, pa je realno pretpostaviti da naselja duž regulisanoh kanalskih obala neće biti ugrožena
– U Baračkoj su se malo „opustili“ prethodnih desetak godina, kada se Dunav nije izlivao, ali ovo je treće plavljenje samo od početka ove godine, pa je i atmosfera malo „zagrejana“ – kaže Suzana Kovač iz „Ekološke radionice“, koja se nalazi na obali Bajskog kanala, odnosno u nasipima štićenom prostoru kraj Dunava i koja više nego dobro pamti dunavske velike poplavne talase 2002. i 2013. mada strahopoštovanje prema velikoj reci gaji još kao dete sećajući se provale Dunava 1960-tih godina prošlog veka.
– Pošto ima nekoliko porodica koje stalno borave u ovom vikend naselju, bili su prinuđeni da prethodnih dana pronađu novi smeštaj u vikendicama na obalama Velikog Bačkog i Bajskog kanala, na Kenđiji ili u Bezdanu i Somboru – svedoči Suzana o nedaćama vlasnika vikendica u dunavskom priobalju.
Dok je u Veliki bački kanal gotovo celo leto upuštana dunavska voda kako bi se snabdevali brojni zalivni sistemi, u iščekivanju visokog vodostaja voda iz evropskog kolosa je preventivno upuštena i u sistem DTD čiji su kanali, za sada, prihvatili dva metra vodenog stuba, pa je realno pretpostaviti da naselja duž regulisanoh kanalskih obala neće biti ugroženi. Kako predostrožnosti nikad nije dovoljno, svoju vikendicu na Kenđiji na obali Bajskog kanala obišao je i Novosađanin Aleksandar Ljiljak, koji više od decenije ovde provodi svaki slobodan trenutak.
– Jasno mi je da za nas nema neposredne opasnosti, ali želeli smo da se osiguramo i sami se uverimo u situaciju „na terenu“, a pride i da provedemo, najavljeno vremenski lep, vikend u netaknutoj prirodi i miru koji omogućava Kenđija– svedoči Ljiljak.
Povodanj u najavi je doneo neprilike ugostiteljima, odnosno vlasnicima čardi na obali Dunava koje su već poplavljene, do kojih se može doći isključivo čamcem, ili neizvesnost poput vlasnika popularne čarde kojoj je dunavska voda došla do same terase, budeći u stanovnicima priobalja suočenim sa vodenom stihijom (ne)opravdanu zebnju od daljeg porasta vode.
(Telegraf.rs/Dnevnik)
