“Nemojte da odustajete svoje dece koliko god je veliki problem. Borite se, deca će vam to vratiti”, ovu poruku otac, Neven Kojadinović iz Novog Sada želi da pošalje svima koji se nalaze u sličnoj situaciji kroz koju je on prošao sa svojim sinom Milošem (16). Njegovo dete je sa samo devet godina doživelo tešku saobraćajnu nesreću, ali zahvaljujući velikoj podršci i upornosti sada osvaja zlatne medalje na velikim sportskim takmičenjima.
17. oktobar 2017. godine ovom mladiću ostavio je trajne posledice jer je nakon teške saobraćajne nesreće koju je preživeo morao ponovo da uči da hoda. U tom periodu morao je da napravi pauzu od svoje velike ljubavi – atletike, a u tim trenucima bilo je pitanje da li će ikada moći da joj se vrati.
Dok je prelazio ulicu na pešačkom prelazu u Petrovaradinu dogodio se udes u kom je zadobio spiralni prelom leve potkolenice, slomljenu ključnu kost, ostao je bez nekoliko zuba i dobio hematom na glavi. Preživeo je dve operacije i utvrđeno mu je da ima 17 odsto invaliditet.
– Njemu je leva noga nekon toga duža od desne za jedan centimetar. Mi smo se kao roditelji izborili s tim da on ni na koji način ne oseća da se bilo kako različuje od druge dece. Čak je u jednu trenutku, pre nego što će osvojiti prvu zlatnu medalju na prvenstvu Srbije, rekao da neće više da se bavi atletikom, da mu je dosadila – počinje Neven priču za Telegraf.rs
Roditelji su ga potržali čak i u toj odluci, ali njega je ipak nešto vuklo, pa je otišao na još jedno prvenstvo Srbije. Međutim, rezultat je odmah i stigao, osvojio je zlatnu medalju u svojoj konkurenciji, a samo nedelju dana kasnije obezbedio je medalju i u starijoj konkurenciji.
Kao mali zaljubio se u kraljicu sportova, a zbog svoje visine i građe istakao se u disciplinama kao što su troskok, skok uvis, skok s motkom. Udes koji je doživeo zamalo da ga zauvek odvoji od sporta, ali Miloš se nije dao. Imao je veliku pordšku roditelja koji su se svakodnevno borili s tim da on stane na noge, a kada se potpuno oporavio, nakon godinu dana, vratio se i treninzima, a tu je ključnu ulogu odigrala žena koja je njegov trener i kojoj su roditelji zahvalni.
– Deca u toj dobi ne mogu da imaju neku izraženu volju sami, nego je roditelj taj koji to negde pogura. On je bio šampion i u nekim mlađim kategorijama gde se nisu dodeljivale medalje. Kada se to desilo, on je odsustvovao sa treninga godinu i po dana. Da bi se pravilno razvijao i rastao, a pre svega mentalno i kao čovek, meni je bilo važno da mu pokažem i dokažem da je isti kao i sva ostala deca i da ne sme da odustaje, nego treba da nastavi da se bori – priča nam otac mladog šampiona.
– Supruga i ja smo mu govorili: “Nemoj da se plašiš, isti si kao i ostala deca, nastavi da se živiš normalnim životom i to je to”, pored toga što mu je određen invaliditet on je to prihvatio i nastavio da trenira i sad tu gde jeste. Isto kao i sva ostala deca. I vraća se u punoj snazi sa istim uspesima – dodaje tata.
Nakon komplikovane operacije koju su sjajni hirurzi obavili, a koji su mu nogu operisali dva puta, trebalo je mnogo strpljenja za oporavak.
– Njegov trener nikada nije odustala od njega i forsirala ga je da pomera svoje granice da bi danas bio tu gde jeste. Ja sam ga podizao iz kreveta i nosio na rukama, a nakon godinu dana uz jaku volju uspeo je sve da pobedi psihički i fizički i da se vrati još jači – objašnjava on.
Miloš predano trenira u Atletskom klubu Vojvodina u Novom Sadu i fokusiran je na takmičenja u skoku uvis, sprintu a uključen je i u višeboj. Njegov cilj je, kako kaže, da bude najbolji na svetu, a prvi korak koji željno iščekuje, je da postane član reprezentacije i da što pre obuče dres sa grbom Srbije.
(Telegraf.rs)
