Porodica Trajković iz Subotice koja je tragala za kućom na održavanje konačno može da proglasi potragu završenom. Nakon pisanja Telegrafa o Đorđu Trajkoviću koji se bori da svojoj porodici obezbedi krov nad glavom, priča je našla put do dobrih ljudi – Senke i Dragana, bračnog para koji nije ostao imun na situaciju u kojoj se nalazi porodica.
Podsetimo, Dorđe rodom iz Beograda, sa pet godina ostao je bez oca, a pre četiri i bez majke. Naviknut oduvek da se bori shvatio je da to mora i da nastavi. Pre nekoliko godina promenio je sredinu, došao u Suboticu, a nakon tragedija u njegov život radost je unela Monika koju je oženio i sa kojom ima dvoje dece (starija devojčica ima tri, a mlađa godinu dana), dok je treće na putu. Shvativši da ne može sam od svoje plate da pokrije sve troškove života koji su danas veliki, odlučio je da potraži pomoć.
Odazvali su se ljudi koji znaju šta je problem i koji i sami imaju četvoro dece i žive u roditeljskoj kući. Slučajno su naišli na naš tekst i bez razmišljanja ponudili pomoć. Međutim, ne žele da otkrivaju prezime ni mesto stanovanja, jer Senka smatra da dobra dela treba da se čuju i šire i da na to i treba da se stavi akcenat – upravo na dela, a ne na pojedince.
– Retko ko će pomoći, a da se nije našao u sličnoj situaciji. Iz ličnog iskustva, nikada mi nije pomogao niko ko je imao pare, već uvek su to bili siroti i skromni ljudi. I mi živimo od plata i imamo četvoro dece, ali smo u mogućnosti da damo tu kuću na korišćenje – počinje Senka priču za Telegraf.rs
U pitanju je stara švapska kuća u selu Riđica na severu Srbije, kuća ima oko 120 kvadrata, veliko dvorište i baštu, te je idealna je za ovu porodicu.
– U toj kući je živela moja svekrva, ali ona je već godinu dana prazna. Tada mi je samo kliknulo. Ne treba mi kirija, ne treba mi ništa, samo da neko održava tu kući i da tu neko živi. Da i to malo što imamo ne propadne – dodaje Senka.
Kontaktirala je redakciju Telegraf.rs i mi smo je spojili sa porodicom Trajković. Kaže da se odmah čula sa Đorđem i Monikom i već su se dogovorili oko detalja, useljenja i papirologije oko prijavljivanja porodice na novu adresu. Sada će se zajedničkim snagama uključiti u sređivanje kuće i okućnice kako bi što pre bila spremna za useljenje, a kasnije će malo po malo porodica prilagoditi kuću svojim potrebama.
– Kada sam pozvala Đorđa oduševio se. Moja porodica i ja smo prilično daleko, oko 200 kilometara od kuće i ne možemo tako često da odlazimo i da je održavamo. Mislim da ovo rešenje odgovara i njima i nama, oni će to malo moje sirotinje sačuvati. Ima u kući da se sanira dosta toga, a porodica ima svu slobodu da radi šta god želi. Oni će tu živeti, a ne ja, treba da se ponašaju kao u svojoj kući, kao da je njihova – objasnila nam je.
Kuća ima sve što je potrebno – krevete, stolice, kuhinju, jedino nema veš mašinu, frižider i televizor, internet, to su neke stvari o kojima će Đorđe morati da se pozabavi.
– Koliko god budemo mogli da im pomognemo pomoći ćemo. Znate šta, samo sam rekla, daj Bože zdravlje moje deci, ništa drugo. Srce mi je puno što smo mogli nekoga da usrećimo – zaključuje Senka.
Đorđe je samo želeo da ima krov nad glavom, a da mu ne dođe vlasnik da rečenicom: “Dolazi mi sin, moraš da se iseliš za 15 dana”. Sve što želi je da njegova deca odrastaju na takvom mestu koje će ih naučiti da se bore za sebe.
– Želim da nauče da bez podvijenih rukava nema hleba ni napretka – rekao je Đorđe ranije za Telegraf.rs
U Srbiji ima dosta napuštenih kuća, a ovo je dokaz da i dalje ima dobrih ljudi koji su spremni da pomognu drugom u nevolji. Senka i Dragan su ovim činom to potvrdili, a nadaju se da će možda oni biti podsticaj da se ovakav niz nastavi. Đorđe može sada polako da pakuje stvari sprema selidbu. Siguran je da je to to. Uskoro će porodica Trajković nastaviti život u selu Riđica koje će time brojati još nekoliko stanovnika.
(Telegraf.rs)
