OTERALA SAM SINA, SNAJKU I UNUKU IZ KUĆE: Dosta mi je te lenštine od njegove žene koja mi je svako malo zalupila vrata ispred nosa
Gospođa Zara je pre 23 godine otvorenih ruku u svoju kuću primila svog sina njegovu ženu. Međutim, kako Zara kaže, sve je bilo bajno dok se snajka nije porodila, a onda je krenuo njen pakao od života.
Kako je ispričala za portal “Moje Vrijeme”, ona je tada jedina radila, a sin i snajka su bili potpuno bez primanja. Ali to što im je donosila hranu na sto izgleda nije bilo dovoljno već se od ove majke, svekrve i bake se očekivalo da radi i apsolutno sve kućne poslove.
“Godine 2000. rođeno je moje prvo unuče. Tada ni moj sin ni snajka nisu radili. Svaki dan me je čekala da dođem sa posla, donesem namirnice i kuvam. Jednog dana sam je pitala: “Do kada? Zašto bar ne kuvaš umesto da se izležavaš po ceo dan, dok je kuća kao svinjac? Zalupila mi je vrata pred licem, rekavši da nema vremena jer ima dete,” poverila je gospođa Zara.
Osećala je da se njena snajka urotila da je pretvori u besplatnu domaćicu i banku.
“Ostala sam u šoku. Tu sam se bukvalno slomila. Tog dana sam čekala da mi sin dođe kući i jednostavno im rekla da ovako više neće ići. Dala sam im rok da se isele. Pošto nisu imali gde, našli su staru kuću koja je bila na prodaju, a mogli su da je kupe na rate,” otkriva Zara dalje.
Njena snajka joj je, opisuje, tada rekla da u toj kući nema vode.
„Biće, odgovorila sam joj, kad se zaposliš i uneseš vodu. Do tada veš peri ručno. I moja majka prala na ruke i živa je,” priča o lekciji koju im je održala.
Međutim, napominje da im je i tada finansijski uskočila, samo da ih natera da se isele, jer psihički više nije mogla da podnese situaciju u kući. Kada ju je sin pitao zašto je to uradila, samo je kratko i jasno rekla da joj niko u njenoj kući koga hrani i oblači neće zatvarati vrata pred licem.
“Za mene je to bila poslednja kap. Rekla sam im da mogu da uzmu šta im treba i da izađu. I bilo je tako. Ispratila sam ih rekavši da će tek sada, kada žive sami, shvatiti koliko su sve imali besplatno. Psihički sam već bila na ivici sloma,” saznajemo od gospođe Zare.
Kako opisuje, posle nešto više od pola godine mladi su zaista shvatili da se od vazduha ne može živeti, i zaposlili su se, pa čak i radili u suprotnim smenama, zbog deteta.
“Sin mi je jednom rekao da je to što sam ih oterala bilo nešto najbolje što sam mogla da uradim za njih. I da nikada na to nije gledao tako. Mislio je da ih samo teram iz tipičnih “svekrva i snajka” odnosa. Od tog razgovora, na sreću, zatvoreno je jedno ružno poglavlje. Sada je sve kako treba da bude od samog početka. Među nama vlada uzajamno poštovanje i sloga,” iskrena je gospođa Zara.
“Volite sebe, jer davanje detetu svega na svetu nije dobro za njega. Tako odgajate lenjivca koji će nastaviti da živi na vašoj grbači ne pitajući kako se osećate zbog toga. Danas je moj sin potpuno druga osoba. Srećna sam i nikada se nisam pokajala zbog svojih postupaka. Da moram, uradila bih to ponovo,” poručila je Zara za kraj.
(Kurir.rs/J.M.)
