U prvom kolu turnira 3×3 na Olimpijskim igrama gledali smo duel koji je projektovan da se gleda u finalu – Srbija je igrala protiv Sjedinjenih Američkih Država i pobedila je rezultatom 22:14!
Bronza na Igrama u Tokiju je bila zagrevanje – sada je red na zlato! Ovaj tim Srbije to želi, a ima i realne šanse da ostvari. To je dokazao na poslednjim šampionatima na kojima je učestvovao, ali i sada u derbiju protiv najopasnijeg rivala.
Krenuo je kako smo od njega navikli – silovito!
Marko Branković je bio najbolji sa 8 poena, Strahinja Stojačić je dodao jedan manje, dok su Marko Vasić i Dejan Majstorović postigli četiri, odnosno tri poena.
Karim Medoks je sa šest poena bio najbolji u protivničkom timu. Džimer Fredet je brojao do četiri, a Kenjon Beri i Dilan Trevis su ubacili po dva poena.
Iako se igralo u 22.35 temperatura je bila visoka, a uslovi izuzetno teški za igru, što je smetalo i jednima i drugima. Međutim, srpski igrači se nisu obazirali ni na šta, aklimatizovali su se i od polovine meča su pokazali da su najbolji basketaški tim na svetu.
Amerikanci su držali prednost do 11:9, a onda je krenula rapsodija naših!
Branković je otvorio košem, ali su se Medoks i Fredet brzo raspucali, pa je Amerika stekla prednost.
Tajm-aut koji je pri rezultatu 11:9 tražila naša ekipa bio je uzet u pravi čas. Odatle je počela naša dominacija.
Stojačić je sjajno proigravao saigrače, a Srbija je igrala sve bolje i brže.
Promašaje su sveli na minimum, a rivale su ostavili da ih jure. Naš plus nije padao ispod četiri poena otkako je preokret krenuo (15:11).
Koš po koš Srbije, Amerikance je uhvatila panika i nisu imali čime više da pariraju srpskom timu.
Tačku je stavio Stojačić dvojkom za 22:14.
Srbija naredni meč u Parizu igra u sredu od 19 časova i pet minuta protiv Kine.
Tok meča
Srbija – Sad 22:14
22:14 – Stojačićeva dvojka za kraj! Bravo, momci!
20:14 – Majstorović!!! Ide dvoooojka! Ne prolazi er bol Amerikancima, Srbija ima napad za pobedu.
18:14 – Stojačić o tablu! Ali Medoks uspeva da odgovori dvojkom. Amerikanci moraju da jure Srbiju. Lepa je ovo prednost!
Medoks Vraća, ali onda Strahinja ide sam do koša. Nisu smeli da ga zaustave. Fredet je preterao i nije uspeo.
15:11 – Vasić je fauliran, pogodio je jedno od dva bacanja. Pošto je sviran nameran faul, Srbija ima loptu. Stojačić je odigrao za Brankovića, a on je položio. Sjajno igra naš tim! Amerikanci gube loptu.
13:11 – Stojačić zakucava! Odlična akcija, došao je do koša i zakucao. Uz to je fauliran. Brankovića je faulirao Fredet. On ima dva bacanja i koristi oba. Majstorović nije zaustavio Medoksa. Ispod koša je bio Amerikanac, pa ga je pustio da poentira, kako sa linije za slobodna bacanja ne bi imao šansu za dva poena.
3:4 – Čvrsto igraju odbranu naši, ne daju daju lako protivnicima šansu za šut. Stojačić promašuje, ali je najbolji na skoku. Pao je, ali nema faula. Kombinuju Ameri, a Medoks zakucava. Vasić vraća koš.
2:3 – Dvojka Amerikancima donosi prednost.
2:1 – Branković otvara! Sjajna akcija srpskog tima, dobro je krenulo!
Počelo je!
Nije Zoran Čiča napravio veliku glumačku karijeru, nije verovatno ni hteo, ali je ono kako je loptu na terenu ispred zgrade ganjao Mačak bio san mnogih koji su se bavili košarkom.
Da budu najbolji na parčetu betona u kraju, onom ispucalom sa istrošenim linijama i obručem na kom “svira” metalna mrežica. Tako su maštali i oni koji su danas u Parizu, čekaju da krene njihovo takmičenje pod svetlima Ajfelovog tornja i da kažu protivniku “ako izgubiš, lopta ostaje”, na terenu, pa je okićenu medaljom donesu posle u Beograd.
Grad je Novi Sad, naselje je Liman. Trik, finta, loptom krene napred, pa nazad, pa protivniku kroz noge, hop, onda pas iza glave. Pa koš s jedne noge. Dušan Domović Bulut je sinonim za basket ili zvanično 3×3 na ovim prostorima i čovek koji je bio lider generacije okićene bronzom u Tokiju. Grad je opet Novi Sad i teren je ponovo lokalni. Zaleti se, pa skoči, pa zakuca na drugi obruč, pa zaustavi vreme u letu, a onda se oberučke prihvati obruča posle okreta iza leđa. Strahinja Stojačić kao prvi među jednakima ove generacije predvodiće Srbiju na putu ka napadu na novu medalju.
Sport za koji se nije mnogo znalo u Srbiji, iako je imala od početka kada su FIBA takmičenja u pitanju najbolje na svetu. Delovao je čak i kao zabava za košarkaše manjih klubova da prekrate leta ili održe formu za nove sezone tokom vrelih dana. Za neke je i utočište za “propale košarkaše” pa onda navode kako ovaj ili onaj nisu uspeli u nekom klubu makar u ABA ligi. I tome može u prilog da ide činjenica da je u poslednjoj sezoni u FMP sa desetkom na leđima pomenuti Stojačić imao minornu ulogu. Verovatno ne sluteći zbog čega je to dobro i šta može mlađem od najpoznatije “basket braće” kasnije da donese. Jer, da nije bilo tako možda ne bi postao prvi na planeti.
Koliko je sam sport napredova najpre ovde kod nas može se videti na primeru najbolje organizovanog tima, Ub 3×3. Nažalost oni su izuzetak u odnosu na ostale koji su daleko od tog nivoa i ne mogu da im pariraju po pitanju uslova i načina rada, zapravo to jeste jedan od retkih u potpunosti profesionalnih timova. Upravo njihov dres nose trojica od četvorice reprezentativaca. Popularni Brka, zatim Marko Branković i Dejan Majstorović. Uz njih je u sastavu je i Mihailo Vasić iz Limana, ekipe sa najdužom tradicijom. Majstorović i Vasić pamte dobro Tokio pošto su bili uz Buluta i Aleksandra Ratkova deo ekipe koja se popela na najniži stepenik postolja. Tada kao pomoćnik, a sada selektor, Marko Ždero će voditi ove momke i on je uz Majstorovića i Buluta bio deo čuvenog Novog Sada, ali i čovek koji je nastupao na prvoj reprezentativnoj utakmici Srbije 2012. godine. Uz njega, kao prvi saradnik je Danilo Lukić koji takođe prati Ub, pratio je i Novi Sad. Dakle, tu govorimo o sistemu.
Da je Srbija dominantna u ovom sportu pokazuje i to što je od 2012. godine na ovamo održano sedam Prvenstava sveta i 2012, 2016, 2017, 2018 i 2022. su godine kada su Orlovi dolazili do zlata, 2014. su bili srebrni, a bez postolja su ostali jedino 2019. u Amsterdamu kada su slavile SAD. Slično je i kada je kontinentalna smotra u pitanju. Na prvom izdanju je slavila Rumunija 2014. godine, potom je Srbija bila bronzana dve docnije u Bukureštu gde ju je pobedila Slovačka i ostala je bez postolja 2017. u Amsterdamu. U narednih pet izdanja, usledila je čistka svega pred sobom. Bukurešt 2018, Debrecin 2019, Pariz 2021, Grac 2022 i Jerusalim 2023, sve su ovo zlata Srbije. Ekipa u ovom sastavu je osvojila u maju prošle godine svetsko zlato, dok su na Evropskom uz Stojačića i Brankovića tu bili i Nemanja Barać i Stefan Kojić, momci koji su bili kandidati za poziv, ali nisu našli mesto na konačnom spisku
Ali, da treba biti obazriv i kada si prvi favorit i kada imaš najbolje rangiran tim i prvog igrača po individualnom plasmanu na svetu, uči nas iskustvo od pre tri godine. Tada je Srbija bila dominantna u grupi, prvog dana je razbila Kinu (22:13), pa Holandiju (16:15), onda drugog Poljsku (15:12) i ubedljivo Belgiju (21:14). Trećeg je pao Japan (21:11) i na kraju je do vrha napunjen obruč Letonije (22:16). I onda, 27. jula 2021. godine naš tim je razbio Ruski olimpijski komitet sa 21:10 u poslednjem meču grupne faze. Nepuna 24 časa kasnije popularni ROK je oduvao Orlove u polufinalu. Samo zamenite cifre, sa 10:21. Uz dužno poštovanje te selekcije, ali da su ova dva tima izašla na teren stotinu puta, u 99 okršaja bi slavili Bulut i drugovi. Ali, jedan loš dan Orlova i devet minuta i 55 sekundi bilo je dovoljno Rusima da pre isteka vremena obave posao. Kasnije je u meču za bronzu pala Belgija rutinski ponovo, sa 21:10, ali ta bronza ne sija zlatnim sjajem, kako može da zvuči ona istrošena fraza. Srbija je imala najbolji sastav koji nije krio da ide po zlato, ali je isti taj tim gledao kako ono sija oko vrata Letonaca predvođenih Naurisom Mijezisom i Karlisom Lasmanisom koji su doputovali i u prestonicu Francuske i koji će biti jedan od konkurenata našoj selekciji. Dok je Srbija prvi, oni su postavljeni za tek sedmog, pretposlednjeg nosioca, ali koliko je Letoncima važan ovaj sport koji je ih je uveo u istoriju kao prve osvajače olimpijskog zlata pokazuje i to što je Mijezis nosio zastavu na otvaranju sa odbojkašicom na pesku Tinom Graudinjom.
Putevi su se posle Pekinga razdvojili Domoviću i Košarkaškom savezu Srbije i on posle toga više nije bio deo reprezentacije, ali bi tu “nepravdu” sada mogao da ispravi njegov bivši timski drug Majstorović i drugi momci koji nose opremu sa nacionalnim simbolima. Njih čeka takmičenje koje staje u pet dana i za koje se kvalifikovalo osam reprezentacija. Pored Orlova tu su još i Sjedinjene Američke Države, Litvanija, Kina, Holandija, Francuska, Letonija i Poljska.
Dakle, ovi timovi će u prvoj fazi igrati svako sa svakim, a posle sedam odigranih utakmica sledi nokaut deo. Najbolje dve selekcije idu direktno u polufinale, dve najslabije završavaju takmičenje, a preostale četiri će se nadmetati za dve polufinalne karte. Kao glavni konkurent Orlovima stižu Amerikanci koje predvodi nekadašnji NBA as Džimer Fredet. Njegov Majami se dobro pokazao od starta FIBA 3×3 karavana, a tu su i Holanđani čiji je Vorti de Jong takođe nosio zastavu. Ovo je čovek koji je košarkaškoj reprezentaciji na Evropskom prvenstvu ubacio 30 poena, a pored Letonaca jedan od favorita iz senke bi mogla da bude Francuska.
Velika promena u odnosu na Japan gde se zbog pandemije virusa korona igralo bez publike jeste to što se sada očekuje oko pet hiljada gledalaca na svakom meču u urbanom parku gde će se održavati takmičenja u nekoliko sportova. I, ako sa nekim od prijatelja ovih dana pričate o timskim sportovima verovatno će se pre povesti razgovor o odbojkašicama, vaterpolistima, ili u pojedinačnim sportovima Novaku Đokoviću recimo, kao pretendentima na medalje. Oni to i jesu, ali dominaciju kakvu imaju ovi momci, nema niko od njih u svojoj sferi i zbog toga bi tiho i bez velike pompe mogli da obraduju naciju. Zbog 14 medalja sa velikih takmičenja koje staju u nešto više od decenije postojanja sporta, zbog onih klinaca koji ovog i svakog drugog letnjeg dana igraju od jutra do mraka basket po našim ili “američkim” pravilima, zbog toga što od njih jednostavno nema boljih u ovom momentu. Zbog toga će verovatno ponovo uraditi ono što je za Stojačića, Majstorovića, Brankovića i Vasića postala sasvim normalna stvar. sportal.blic.rs
