“Ja još živim u nadi da će on da se vrati. Kažu da ono što čovek želi i očekuje, to mu se i desi. Svesna sam da je to nemoguće, ali negde u dubini duše jednostavno imam osećaj kao da ću negde da ga vidim, da ga sretnem. I tražim ga. Tražim ga gde god odem…”
Ovim rečima bolnu ispovest počinje Slavica Rakić, majka Alekse Rakića (28) iz Aleksinca koji je nastradao u teškoj saobraćajnoj nesreći 7. jula 2022. godine u tom gradu.
Kako je “Blic” pisao, saobraćajna nesreća se desila u Ulici Maksima Gorkog u Aleksincu oko 22.30 časova. Aleksa Rakić se nalazio na mopedu APN 4, kada je na njega, u stanju teške alkoholisanosti, automobilom naleteo Dušan Stevanović (29) iz sela Kraljevo. Aleksa je zadobio teške povrede od kojih je preminuo 8. jula 2022. godine, dok je Stevanović nepravosnažnom presudom krajem prošle godine osuđen na osam i po godina zatvora.
– Od mene su te noći krili da je podlegao povredama, ali sam ja to predosetila. Kad sam pošla u bolnicu, ćerka mi je rekla: “Operacija je u toku”. Suprugu sam rekla – imam osećaj, mi gubimo Aleksu. On kaže, nemoj to da mi pričaš. Kažem, ja osećam to. Otrčala sam do bolnice i pitala sestru: “Recite mi gde je sala u kojoj se Aleksa Rakić operiše”. Ona me je samo pogledala: “Ko je vama to rekao?“. Istog trenutka sam sve pobacala što sam našla pored sebe – i moju torbu i stolicu i telefone, neko cveće… Ja sam znala, imala sam osećaj… Mislim, to je neka povezanost koju ja ne mogu da objasnim. I to će da traje, sve dok ja ne odem kod njega. I daće Bog da ima tamo nešto, pa da se ja i on nađemo i da opet budemo zajedno – priča Slavica.
Kuća – groblje
Slavica kaže da sina ne može da preboli i da joj najteže pada kada vidi njegovu decu koja odrastaju bez oca.
– Godinu i osam, devet meseci moj život je bio samo kuća – groblje, ali sam onda rekla da moram, zbog njegove dece, da se trudim da nastavim dalje. Najteže mi je da gledam njegovu decu, sina od četiri godine i ćerku od devet godina. Aleksin sin još ne zna, mali je. On se još nada da će tata da se vrati. Kada čuje motor, odmah trči na terasu. Ja kažem, šta je bilo, a on kaže, ništa, baba, ja sam mislio tata. Na koga si lep – na tatu… Sve je vezano za tatu. Trudimo se sve da im pružimo, ali taj nedostatak oca, to nikad ne možemo da im nadoknadimo – priča Slavica za “Blic” na ivici suza.
“Sve bih dala da ga vratim”
Od tuge za sinom, kaže, izgubila je volju za životom.
On je bio moj dah. Od kada ga nema, ja mislim kao da više i ne dišem, nego da sam samo tu. Tako da ne znam nikako da opišem to nedostajanje, tu bol, tu tugu… Ja više život nemam. Mislim da mi je samo telo ovde, a da sam ja negde drugde, ne znam gde jer ja jednostavno ne vidim ništa. Nemam volju ni za šta, ljude na ulici ne vidim. Sve živo bih dala samo Aleksu da vratim. Išla bih na ulicu, prosila za hleb ako treba. Samo da ga vratim. Da ta deca imaju roditelje, da ja imam svoje dete kome sam se radovala i volela ga više od života – poverava se Slavica.
Kriv je jer je bio pijan
Dve godine od tragedije, još nema pravosnažne presude okrivljenom za saobraćajnu nesreću, koji pravosnažnost čeka na slobodi.
– Što se tiče pravde, ja sam razočarana skroz, jer ako je sve čisto i ako se zna da Aleksa ništa nije kriv, zašto se to više odugovlači? Gospodin koji ga je ubio šeta se svojom porodicom, sretnemo se kad izvedemo decu. Iskreno, i da su ga osudili na 20 godina, to meni Aleksu ne može da vrati. I nema tu pravde kad neko nekome oduzme život. Nebitno na koji način. Ja znam da on nije hteo da ga ubije, ali je kriv jer je bio pijan. Najgore je u svemu tome što i dan-danas, evo dve godine, verovali ili ne, ni on, ni majka, ni žena, niko nije mi izjavio mi saučešće, nije rekao žao mi je, ništa od toga. Eto, to je meni najteže, stvarno – revoltirana je Slavica.
Povećati kazne pijanim vozačima
Ona smatra da bi trebalo povećati kazne za saobraćajne nesreće koje izazivaju pijani vozači.
– Verujte mi, kad bih mogla da odlučujem, ja bih i povećala kazne pijanim vozačima i oduzimala dozvole doživotno. Jer taj za mene više nije sposoban i nije za saobraćaj. Ja sam šofer 25 godina, nikad kaznu životu nisam platila, a kamoli nešto teže. Mislim, nezgoda u saobraćaju može da se desi svakome. Ali, kada sedneš za volan pijan, ti si svestan da si praktično odmah nekog ugrozio. Ne moraš da ga udariš, ali si seo svestan da ćeš nekog da ubiješ. Dakle, on je svesno to uradio – kaže Slavica.
Pomen na groblju i memorijalna vožnja
Slavica kaže da je pomen povodom dve godine od Aleksine smrti održan 7. jula u 11 časova na Novom groblju u Aleksincu. Nakon pomena, motoristi su u organizaciji Moto-kluba “Balkanski vukovi” krenuli u memorijalnu vožnju do Bovanskog jezera i do mesta na kojem je poginuo mladić. blic.rs
