Održana je komemoracija Dragana Kapičića na Malom Kalemegdanu, a od legende crveno-belih su se oprostili članovi porodice, rukovodstvo kluba, bivši igrači i prijatelji kluba. Najemotivnije obraćanje je zasigurno imao Zoran Moka Slavnić.
egende srpske košarke su redom držale govore, a svakako je najemotivniji bio onaj od Moke Slavnića, koji se na dirljiv način oprostio od svog prijatelja Dragana Kapičića.
Nikada nisam sanjao u životu da ću dobiti ovakvu ulogu. Ovim putem javno izjavljujem duboku sučest u ime igrača Zvezde, svih onih koji su ga voleli, a nije bilo onih koji nisu. Bebo, Stefane, Filipe, nećemo ga nikada zaboraviti i zašto? Ne zbog ovoga kakav je bio košarkaš, već kakav je bio čovek. Koliko sam sreće u životu imao da mu budem drug, od 1963. Da igramo zajedno u Zvezdi, da igramo zajedno u reprezentaciji da mi bude dva puta kum, na venčanju. Sin revolucionara Jove Kapičića nekadašnjeg ambasadora, takva deca su uvek bila razmažena u životu, on nije. Dobar, skroman, posvećen košarci, a pre svega svojoj ženi, sinovima i unucima. Zajedno smo rasli, on, ja, njegov brat Zoran, koji je izgubio pravog brata, ali je imao mene uvek kao rezervu. O njemu je toliko ispričano, kao košarkašu, a kao čoveku to je mnogo bitnije, ostaje u našim srcima, kao neko ko je sinonim dobrote, skromnosti, i svega onoga što krasi dobrog čoveka. Slava ti moj kume.
Podsetimo, prisutnima su se obratili jedan od saigrača Dragana Kapičića, Zlatko Bolić u ime Košarkaškog Saveza Srbije, i na kraju predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović koji je nakon svog govora uručio dres i plaketu sinu Dragana Kapičića, Stefanu povodom 50 godina od osvajanja trofeja Kupa Pobednika Kupova:
Dragi prijatelji, Zvezdaši, ljubitelji košarke, poštovaoci lika i dela našeg Dragana Kapičića…poštovana porodico…
Crvena zvezda je veliki klub, ali i veliki klubovi ponekada trpe teške udarce koji su nenadoknadivi. Odlazak Dragana Kapičića je jedan od takvih, kada prosto nemate odgovor na ovakav gubitak.
Malo je takvih ljudi koji su ceo svoj život poklonili jednom klubu, tako ga voleli i toliko toga za njega učinili.
Naš Kaponja, inače tih i umeren čovek je glasno govorio na terenu, i svojim delima nakon igračke karijere. A dela su bila velika – kao igrača, kapitena, kasnije funkcionera, član naše Skupštine. Kao čoveka koji je voleo, i pomagao, ne samo košarkaškom klubu, već je bio sa pravom deo crveno bele porodice. Još jedna naša legenda Vladimir Cvetković to najbolje zna iz vremena kada je stvarao najveću Crvenu zvezdu u fudbalu.
Neću govoriti o trofejima kojih je bilo mnogo, jer svako ko iole voli košarku zna šta je Dragan osvajao i činio. Za jugoslovensku, srpsku, evropsku i svetsku košarku. Ljubljana, dva puta kao reprezentativac Jugoslavije, i igrač Crvene zvezde, u onoj legendarnoj majstorici sa Jugoplastikom. Naravno i Udine i utakmica sa Zbrojovkom, kao kruna njegove karijere i utakmica života koja je jugoslovenskoj košarci i Crvenoj zvezdi donela prvi klupski međunarodni trofej…
Crvena zvezda sledeće godine slavi 80 godina svog postojanja. Kroz prebogatu istoriju našeg kluba prošlo je na hiljade i hiljade ljudi koji su ostavili manji ili veći trag, i ugradili deo svojih, u život naše Crvene zvezde koja je rasla i postala velika na svaki način. Ali među tim desetinama hiljadama ljudi nije bilo mnogo onih koji su poput Dragana nenametljivo a snažno, ostavili takvu zaostavštinu.
Ima velike simbolike da se od Dragana opraštamo na terenima gde je sve počelo. Za srpsku i jugoslovensku košarku, i za sve nas koji volimo ovaj sport. Tu gde su počinjali Nebojša Popović, Bora Stanković, Profesor Nikolić, Srđa Kalember, Gec i na desetine drugih. Tu je počeo i naš Dragan, i uradio isto što i oni – ugradio se delima u istoriju Crvene zvezde. Dao joj je sve, velike utakmice, veliku ljubav i velike trofeje.
Deo te zaostavštine su na prvom mestu svi ovi ljudi koji su došli da mu odaju poslednju poštu, a i ovaj dres i plaketa koji nas podsećaju na veliki život, veliku karijeru i veliku utakmicu Dragana Kapičića. I oni idu u ruke njegove porodice i njegovih sinova, a na nama je da čuvamo tu zaostavštinu koju je ostavio svima koji vole košarku i Crvenu zvezdu. Neka mu je večna slava i hvala za sve.
Komemoraciji su prisustvovale brojne legende, a u prvim redovima bili su i selektor Srbije Svetislav Pešić, direktor mladih kategorija Saveza Dragan Tarlać, nekadašnji igrači Zvezde Dragiša Vučinić, Ljupče Žugić, Branko Kovačević, nekadašnji predsednik vlade Zoran Živković, glumac Gordan Kičić…
Dragan Kapičić je sahranjen prošle nedelje na Cetinju.
Kapičić je preminuo u ponedeljak ujutru u 76 godini.
Njegovu karijeru su obeležile godine u Crvenoj zvezdi, u kojoj je igrao od 1966. do 1975. godine.
On je najbolji strelac u istoriji crveno-belih, sa kojom je dva puta osvojio domaći šampionat (1969. i 1972), tri puta Kup (1971, 1973. i 1975).
Igrao je i u Saturnu iz Kelna.
Imao je i reprezentativnu karijeru, tokom koje je igrao za Jugoslaviju na evropskim i svetskim prvenstvima, Olimpijskim i Balkanskim igrama.
Osvajač je sedam zlatnih medalja.
On je 2007. izabran za predsednika Košarkaškog saveza Srbije sportal.blic.rs
