Ko je po vašem mišljenju najlepša Beograđanka svih vremena? Postavili smo vam ovo pitanje na Fejsbuku i dobili nekoliko stotina odgovora od kojih smo izdvojili 18 najčešće pomenutih i glasanje prepustili vama. U tesnoj konkurenciji pobedu je odnela Olivera Katarina.
U trenutku objavljivanja ovog teksta, Olivera Katarina je u anketi na portalu Zadovoljna.rs osvojila više od 4.100 vaših glasova, čime ste je izabrali za najlepšu Beograđanku svih vremena, dok je drugo mesto, sa samo 400 glasova manje, zauzela njena koleginica Tanja Bošković. Inače, zanimljivo je da je Tanja Bošković rođena u Beogradu, ali je odrasla i školovala se u Aranđelovcu, dok se u Beograd doselila na studije. Olivera Katarina je, s druge strane odrasla u srcu Beograda, a tokom karijere je uspela da dosegne zvezdane visine i Jugoslaviji, ali i u svetu.
Rođena je kao Olivera Petrović 5. marta 1940, a tokom karijere je bila poznata kao Olivera Vučo i Olivera Šakić. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici blizu današnjeg Brankovog mosta. Još kao mala je pokazivala sklonosti ka umetnosti te je pored osnovne škole pohađala i školu baleta. Po završetku osnovne upisuje Petu beogradsku gimnaziju, a nakon gimnazije Pravni fakultet po nagovoru oca.
Zvezda Kanskog festivala
Ipak, Olivera je ubrzo shvatila da to nije njen poziv i napušta ove studije. Odlučuje da ode u Pariz, gde je ostala godinu dana, a po povratku u Beograd upisuje Pozorišnu akademiju.
Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić… Godine 1962. dobija stalni angažman u Narodnom pozorištu u predstavi „Koštana“, gde upoznaje svog prvog muža, tadašnjeg kritičara Vuka Vuča. Kako brak nije funkcionisao Olivera posle dve godine odlučuje da napusti Vuka. Snimivši film Vojnik 1966, Olivera Katarina odlazi na Kanski festival, gde ostavlja najjači utisak i danima privlači svu pažnju gostiju i medija.
Po povratku u Beograd započinje romansu sa Ratkom Draževićem, koja joj otvara mnoga vrata u svetu filma. Ipak, posle sedam godina provedenih sa njim, usled neslaganja, Olivera ga napušta i udaje se za tadašnjeg potpredsednika Grada Beograda Miladina Šakića. Iz braka sa Miladinom dobija sina Maneta Šakića, poznatog slikara.
Muzička biografija Olivere Katarine
Olivera dobija puno poziva iz inostranstva i u to vreme je dosta putovala po svetu. O njenom glasu i lepoti se pisalo svugde gde je nastupala a radio televizija Italije – RAI ju je proglasila najlepšim glasom Mediterana. Upoređivana je sa najvećim svetskim zvezdama tog doba, a članak u Njujork Tajmsu je glasio „Rođena je nova Ana Manjani“, dok su u francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo. Čuveni kompozitor Šarl Dimon, koji je pisao šansone za Edit Pijaf, ponudio je Oliveri da snimi njegove kompozicije, uz njegovu pratnju na klaviru otpevala je pesmu koju joj je posvetio, nosila je naziv „Jedan dan posle kraja sveta“.
Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi Olivera Katarina je održala više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača…. Posebno ostvarenje u oblasti zabavne muzike ostvarila je pesmom „Šu šu“ gde se sa zabavnom muzikom prepliću etno motivi. Izuzetno značajnim smatra se i njen singl album „Četiri balade“ sa kompozicijama Vokija Kostića. Album je sadržao četiri pesme poznatih pesnika koje su pevale o različitim temama a to su: Balada o Vijetnamu (Vest sa Juga), Balada o Ženi, Balada o Ružama i Mačija Balada. Veliku popularnost je ostvarila i u Japanu gde je na japanskom za potrebe Međunarodnog festivala u Tokiju otpevala dve pesme kompozitora Doma Suzukija.
U čuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.
Filmska biografija Olivere Katarine
Olivera Katarina je debitovala na filmu „Dobra kob“ iz 1964. Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.
Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića… Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa…
Kako je pred njom klečao najveći genije
Olivera Katarina je ostala zapamćena i kao „jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali“ nakon njenog koncerta u Parizu, budući da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom.
Nezaboravni su njeni snimci izvornih narodnih pesama: „Alaj mi je večeras po volji“, „A što ti je mila kćeri“, „Đelem, đelem“, „Verka kaluđerka“, „Niška banja“, „Crvena jabuka“, „Evo banke, Cigane moj“… Pevala je šansone i pop muziku: „U ime ljubavi“, „Ljubav (sedim u jednom pariskom lokalu)“, „Pričaj mi o ljubavi“, „Budi moj“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“, „Nije to, ljudi, istina“, „Šošana“…
Autorka je zbirke pesama „Beli badnjaci“ i zastupljena je u Antologiji pesama o Kosovu. Napisala je memoarsku prozu pod nazivom „Aristokratsko stopalo“.
U novembru 2013. održala je koncert u Sava centru. Održala je 11. maja 2018. koncert u Beogradu u nekadašnjoj dvorani Doma sindikata. Povodom pedesetogodišnjice filma „Skupljači perja“,Olivera je 2017. godine posetila Kanski festival i otpevala svoju poznatu pesmu „Đelem, đelem“.
Takođe 2017. godine dobija najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke – Zlatni pečat.
U oktobru 2020. nagrađena je Nušićevom nagradom, koja se dodeljuje glumcima za životno delo. zadovoljna.nova.rs
