“Čuvala sam BAČENU BEBU i pazila je 6 godina, a onda su je njeni roditelji UKRALI iz dvorišta”: Posle 15 godina BOLA ova žena iz Bosne je primila poziv koji joj je promenio ŽIVOT
Da život nekada zaista piše romane dokazuje i jedna emotivna priča iz sela blizu Kladnja, u Bosni i Hercegovini. Gospođa Paša je žena žena velikog srca, a njena priča topi i natvrđa srca. Ona je već 42 godine u braku sa svojim suprugom Munibom, a kako kaže, rođeni su jedno za drugo.
“Ja sam našla njega, on našao mene, mi smo rođeni jedno za drugo. Imala sam sestru u Vlasenici kad je on radio tamo. Tako smo se i upoznali. I dan-danas smo zajedno.”
I pored velike ljubavi, njih dvoje nisu imali svoju decu, ali od do šeste godine hranili i čuvali devojčicu koja je bila ostavljena.
“Pre 30-ak godina, jedna nana je bacila devojčicu, to je bila njena unuka. Ja sam je uzela i othranila sve do njene šeste godine. Iako nisam imala svoju decu, ja sam u svojoj porodici bila najstarije dete, pa sam znala sve oko dece. Nije bilo nimalo jednostavno. Dete je plakalo za svojom majkom, pa sam je morala naučiti na flašicu. Bila je to borba, dan za dan, bilo je neizvesno da li ćemo ostati u Mrkonjić Gradu. Ali gde god da sam morala da krenem, ja bih je povela sa sobom”, priča ona.
Prema Pašinim rečima, beba je imala četiri meseca akda je ostavljena i ona i njen suprug su rešili da je uzmu.
“Kad je progovorila zvala me je “mama”. Kad se smirilo to ratno ludilo, roditelji su saznali gde je devojčica, došli po nju i nasilno je uzeli iz mog dvorišta, oni su je ukrali”, priča Paša i dodaje da je devojčici bilo ime Hadžira, ali joj se nije sviđalo to ime, pa je devojčicu nazvala Samira.
I dalje su u kontaktu
“Taj trenutak mi je bio jako bolan. Ali ja i dalje imam kontakt sa tom devojčicom. Dolazi ona kod mene, odem i ja kod nje, nisu uspeli da nas razdvoje”, nastavlja Paša.
Kako kaže, kada su roditelji tražili prvi put devojčicu oni je nisu dali, te je odlučili da je ukradu.
“Kad je prošlo godinu dana, pokušavala sam na sve načine da dođem do kontakta njenih roditelja. Kad sam uspela, otišli smo i vratili devojčicu nazad, bila je presrećna”, nastavlja Paša.
Tada su napravili dogovor da devojčica bude 15 dana kod Paše i Muniba, a 15 dana kod njenih biloških roditelja. U početku se poštovao dogovor. Međutim, posle godinu dana, oni su se preselili, odveli devojčicu i svaki kontakt je prekinut.
“Bila sam svesna da je fer da Samira od početka zna da ima svoje biloške roditelje. Ja sam radila protiv sebe. I ja da sam u njenoj situaciji, zanimalo bi me ko me zaista napravio i rodio, vuklo bi me da ih upoznam. Međutim, iako je znala od malena, ona muža i mene nikad nije zvala imenom i prezimenom, nego majko i oče. Ipak smo mi nju othranili dok je još bila u pelenama”, objašnjava.
“Majko, sećaš li me se”
Kad je njenom suprugu umrla majka, zvonio je stalno telefon, a u jednom momentu stiže nepoznat poziv. Javlja se Paša, a sa druge strane se čuje:
“Majko, sećaš li me se, to sam ja Samira, kako si?”
“Ja tada kažem, sine, ti si pogrešila, ja nisam ničija majka, ja nemam svoju decu.”
A Samira kaže “Jesi, ti si Paša, moja majka, našla sam tvoj broj telefona, što me ne prihvatiš u prijatelje na Fejsbuku?”
Pašu je zbunilo Samirino prezime. Kad je bila devojčica bila je Muhić, a sada na društvenim mrežama Šahinović. Tad joj je saopštila lepe vesti.
“Samira se udala u Belgiji, odatle prezime Šahinović, ima dvoje dece i živi u srećnom braku. Od tog poziva do današnjeg dana se ništa nije promenilo.”
(Alen Avdić) blic.rs
