Napadi učenika na nastavnike postali su sve češći, a situacija je kulminirala u Osnovnoj školi “Jovan Dučić” na Novom Beogradu, kada je majka jednog đaka, nezadovoljna njegovom ocenom, napala nastavnicu biologije i nanela joj teške povrede. Prosvetni radnici u razgovoru za Nova.rs kažu da je porast nasilja prema njihovim kolegama posledica višedecenijskog devastiranja profesije, ali i ćutanja prosvetnih radnika, kao i da su potrebne korenite promene – zakona, ali i čitavog obrazovnog sistema, kako bi se stalo na put ovom problemu.
Aleksandru Stanković, nastavnicu muzičkog vaspitanja u Osnovnoj školi “Vasa Pelagić” u Beogradu u ponedeljak je verbalno i fizički napao učenik 6. razreda. Samo tri dana kasnije, majka učenika OŠ “Jovan Dučić” na Novom Beogradu pretukla je nastavnicu biologije jer je bila nezadovoljna dvojkom koju je zaključila njenom sinu. Počupala ju je za kosu, oborila na zemlju i lupala glavom o pod, uz pretnje da “će je zapamtiti”, “nigde više neće raditi”, da će “ubiti nju i porodicu” i ono što je najviše odjeknulo u javnosti – “ne znaš ti ko sam ja”.
Istog dana, učiteljicu koja predaje u OŠ “Sveti Sava” na Vračaru, napali su roditelji učenice. Otac devojčice je nastavnicu pljunuo i gurnuo, a zatim ju je majka čupala za kosu do te mere da ju je oborila na pod.
Svi se sećamo slučaja iz Tehničke škole u Trsteniku, kada je nastavnici izmaknuta stolica. Ovaj slučaj još nije dobio epilog, jer suđenje bivšem učeniku N.Ž. (18) nije ni počelo, nakon što se u decembru nije pojavio na pripremnom ročioštu.
Zapošljavanje dobrih pedagoga
Ovakve vesti posale su sve češće, a kako u razgovoru za Nova.rs kaže predsednica Sindikata obrazovanja Valentina Ilić, ovakve situacije su “produkt dvadesetogodišnjeg devastiranja profesije”.
“Postoje zakoni koji štite prava deteta, a mora da se promeni zakon koji bi štitio prosvetne radnike, a zahvaljujući kojem bi roditelji krivično odgovarali kod ovakvih napada. Pored drakonskih kazni, potrebna nam je i prevencija, u vidu pozitivnih primera iz prakse – da se u školama zapošljavaju dobri pedagozi, da napravimo ‘restart’ i vratimo se na početak. Ne smemo da dozvolimo da se nastavnici plaše”, kaže Ilić za Nova.rs
Prema njenim rečima, predlozi da se poveća prisustvo policije u školama ne mogu da urode plodom.
“Roditelji koji napadaju nastavnike vrlo su ostrašćeni i svesni šta rade, što znači da ako ih spreči policajac u školi, oni nastavnika mogu da napadnu i posle časova, ispred njegove kuće”, dodaje ona.
Nasilje pred zaključivanje ocena
Forum beogradskih gimnazija saoštio je da je “škola ukinuta”, te da je vreme da “đačke knjižice ostanu prazne, odeljenska veća neodržana, a ocene nezaključene”, a Aleksandar Markov ispred ove organizacije kaže za naš portal da su zaista potrebne korenite promene kako bi se ovakvi problemi rešili.
“Škola kakvu smo mi poznavali više ne postoji, ukinuta je, a za to smo krivi svi zajedno. Ako tvrdimo da su krivi samo đaci ili roditelji, skrivamo se i aboliramo odgovornost prosvetnih radnika, koja svakako postoji. Nastavnici dugo ćute i ne reaguju, preko problema se prelazi olako, pa čak se i preko najveće, majske tragedije prešlo olako, nema ozbiljnijih reakcija. Ako nasilje ne sankcionišete, onda predstavljate da je to normalno, da umesto argumenata i razgovora koristimo pesnice – takve primere imamo i kod funkcionera, u medijima, a plašim se da nemamo adekvatno rešenje”, kaže Markov.
On konstatuje da se verbalni napadi i pritisci na nastavnike dešavaju pred kraj školske godine, kada se zaključuju ocene.
“Roditelji projektuju ocenu, pa iskaljuju na nastavnicima frustracije kada njihovo dete tu ocenu ne može da ima. Nastavnici koji zaključe ocenu koja nije zadovoljavajuća za roditelje rizikuju da budu prebijeni, a ako počnu svima da zaključuju petice, onda ocenjivanje gubi smisao”, kaže Markov.
Sistem ocenjivanja
Prema njegovim rečima, ako je ocena okidač za nasilje, možda treba razmisliti o drugačijem sistemu, kakav se već sprovodi u svetu.
Kako kaže, u pitanju je eksterno ocenjivanje, koje u praksi izgleda tako što učenici nemaju klasične testove, već kvartalne ili polugodišnje testove koji bi bili isti za čitavu generaciju, a koje bi sastavljala, pa i ocenjivala posebna komisija.
Sagovornik našeg portala smatra da bi se tako sa nastavnika uklonio pritisak zbog ocena, jer u tom slučaju, oni ne bi donosili odluke o vrednovanju rada đaka.
“Nije dovoljno da šaljemo roditelje nasilnika u zatvore. Treći maj je bio prelomni momenat kada smo uvideli da ne postoji granica potonuća srpskog obrazovnog sistema”, kaže Markov.
On zaključuje da bi Ministarstvo prosvete moralo da se uključi i podrži nastavnike u tome da odlože zaključivanje ocena.
“Školska godina traje do 31. avgusta, ima vremena. Ministarstvo mora da stane iza našeg poziva, nastavnici moraju da znaju da imaju podršku kako bi se odazvali našem pozivu”, zaključuje Markov.
Izmene zakona na čekanju
Prosvetni sindikati dogovorili su, polovinom maja, sa Vladom da se promeni Krivični zakonik kako bi napad na prosvetare bio tretiran isto kao i napad na advokate, pa kažnjen i zatvorom. Ovaj dogovor postignut je nakon što je više hiljada nezadovoljnih prosvetnih radnika protestovalo ispred Skupštine, upravo povodom sve učestalijih napada na nastvanike. Međutim, do danas ta promena nije ispunjena.
nova.rs
