Redakciji portala Nova.rs obratila se uznemirena i očajna majka D. I. (ime i prezime poznati redakciji) čiji devetogodišnji sin od prošle nedelje ne ide u školu. Tvrdi da ga u odeljenju nisu prihvatili vršnjaci, ali ni učiteljica, da ga maltretiraju, vređaju i psuju, te da prolazi kroz dramatične situacije. Iako je više puta molila, žalila se i tražila razumevanje plašeći se da će izgubiti dete, majka je, kako kaže, naišla na bojkot i učiteljice i direktorke. Sa druge strane, iz škole u odgovoru za Nova.rs kažu da navodi majke ne odgovaraju istini i da su preduzeli sve neophodne korake.
Prema rečima naše sagovornice koja je iz straha zamolila da njeno i ime njenog maloletnog sina bude na portalu prikazano pod inicijalima, dečak (9) od prošle srede ne ide u Osnovnu školu „France Prešern“ na Miljakovcu, koju pohađa od pre dve godine, nakon što se preselio iz Obrenovca.
Tvrdi da mu je direktorka škole zabranila da dolazi u školu do kraja školske godine.
„Ja sam očajna, ne znam šta da radim. Kome god sam se obratila, svi su me ignorisali. Plašim se za moje dete. Cela škola ga je izopštila. Ne ide u školu od prošle nedelje, nije pozvan na priredbu poslednjeg dana škole, deca ga guraju, vređaju, psuju, omalovažavaju, socijalno su ga izopštili iz igre. Kažu kako njemu nije mesto u ovoj školi jer su u njoj samo deca koja su iz tog kraja. A učiteljica kaže:’ ‘Mi smo njemu dali šansu, ali je nije iskoristio’. Zamislite. Učiteljica, direktorka škole, PP služba, roditelji svih đaka koji žele da moje dete ode iz škole jer tu ne pripada, svi su zakazali“, priča ova majka.
Objašnjava da dete trpi nasilje od prošle godine, kada je njegovo odeljenje dobilo novu učiteljicu koja ga je iz starta „označila kao nepoželjnog“.
„Period asimilacije i prilagođavanja je protekao bezbolno jer je tada razredni starešina bila druga, starija učiteljica i dete je s radošću išlo u školu. Sve se, međutim, promenilo kada je ona otišla u penziju i kada je odeljenje dobilo novu, mladu učiteljicu kojoj je ovo prva generacija učenika“, kaže ona.
Učiteljica, kako navodi majka, u startu sa negodovanjem gleda na dečaka. Navodi da ga ona okrivljuje za svaku sitnicu, viče na njega i time daje „vetar u leđa“ ostalim učenicima da se i oni na takav način ophode prema njemu.
„Kada se moje dete pobuni ili uzvrati, ona pobedonosno uzvikuje kako je on nasilnik, kako se ne uklapa u odeljenje. Više puta mi je u viber grupi roditelja sugerisano da se vratim u Obrenovac jer ne pripadamo ovde. Kod deteta sam primetila promenu u ponašanju, nevoljno odlazi u školu, slabije pamti gradivo, sporadično je agresivan i nema radost i osmeh koji je imao ranije. Uplašena sam za njega“.
Učiteljica kaže za sebe da je fina
Tvrdi da je više puta pokušala da razgovara i sa učiteljicom i sa Upravom škole, ali da ni kod jednih nije naišla na razumevanje i empatiju.
Majka kaže da njeno dete nedeljama dolazi iz škole ili uplakano ili besno, apatično i potpuno bezvoljno što je rezultiralo gotovo fatalnim ishodom pre pet dana, kada je želeo da naudi sebi.
O tome ju je, kaže, obavestila učiteljica porukom, u kasnim večernjim satima.
„Saopštava mi da je u poslednja dva dana moj sin napisao poruku na tabli zašto je uopšte živ kad nema drugare. I na fizičkom je želeo naudi sebi. Zanemela sam od straha, suza, besa, zovem direktorku koja viče na mene, umesto na svoju uposlenu. Pritom, ne pokazuje ni trun empatije, razumevanja, pokušava da zataška stvari i na sve to određuje da dete ovu nedelju ne ide u školu, a učiteljica nagovara roditeljku ispred Saveta roditelja kao i druge da upiru prstom u moje dete i ponovo da se vratimo u Obrenovac jer su ovde deca koja se poznaju još iz vrtića. Šta bi se dogodilo da moje dete više nije živo? Ko bi odgovarao za jedan ugašen, detinji život?“, pita se ona drhtavim glasom.
Nemoćna šta da radi i kome da se obrati za pomoć, bila je čak i u policiji, ali je i tamo naišla na zatvorena vrata.
„Rekli su mi da ne mogu ništa da urade ako nije došlo do krajnje posledice. Zvala sam i prosvetnu inspekciju, rekli su mi da ne izlaze na teren, ali mogu da traže kompletnu dokumentaciju vezanu za vršnjačko nasilje. Čekajte, da li je moguće da jedna škola dovede do ivice samoubistva? Da li je moguće da škola ne reaguje na njegovu poruku i potez, niko od vas? Oni kažu da su takvi propisi. Kome da se obratim, ko će da čuje moj vapaj? Moje dete je moglo da ne bude više sa nama“.
Dodaje da je iskoristila sva pravna sredstva koja je imala, ali da niko ne reaguje na njene molbe.
Uprava škole upoznata sa svim situacijama
Direktorka Osnovne škole „France Prešern“ Biljana Blagojević u odgovoru za Nova.rs ističe da navodi majke ne odgovaraju istini.
Dodaje da se u današnje vreme često dešava da se nedostatak roditeljske odgovornosti pripisuje propustima škole, a u ovom slučaju i roditeljima drugih učenika. Saopštenje škole prenosimo u celosti.
„Povodom navoda majke možemo s punom odgovornošću da kažemo da je uprava škole upoznata sa svim situacijama koje se u školi dogode i blagovremeno budu prijavljene. Vrlo savesno se poštuju sve zakonski propisane procedure, na koje nas pored građanske i profesioalne, obavezuje i moralna dužnost. Кako nam nalaže Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, povodom ove situacije zasedao je Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja te preduzeo neophodne korake.
Odeljenjski starešina učenika je kontinuirano obavljala razgovore sa učenikom, kada god je situacija to zahtevala, sa naglaskom da nikada u dečakovom verbalnom i neverbalnom izrazu nije bilo nikakvih naznaka da bi na bilo koji način ugrozio sopstvenu bezbednost.
Takođe, dečakovi roditelji su redovno dobijali sve relevantne informacije o njegovom funkcionisanju u školskoj sredini. Razgovore sa porodicom oko adaptacije učenika obavljala je i stručna služba, kao i direktor škole.
Sa majkom su u više navrata obavljani dugi telefonski razgovori u cilju pružanja podrške, jer na nekoliko upućenih poziva, od strane Škole za usmenim razgovorom, kao i zajedničkim roditeljskim sastankom, na istima se nije pojavila. Škola ima saznanja da je porodica u prethodnoj školi koju je učenik pohađao imala isti obrazac ponašanja po kojem je isključivo škola snosila odgovornost za nezadovoljstvo učenika i roditelja.
Škola je uputila Dopis o funkcionisanju porodice Centru za socijalni rad Rakovica, kako bi preduzeli korake iz svoje nadležnosti. Takođe, u situaciju su upućene i sve službe Ministarstva prosvete. Nadležni u školi, kao i roditelji ostalih učenika iz odeljenja pokazali su spremnost da pruže podršku kako učeniku, tako i porodici kroz organizaciju školskih i vanškolski aktivnosti.
Takođe, odeljenjskom strešini i upravi škole upućeno je pismo podrške od strane roditelja odeljenjske zajednice zbog napora koji zaposleni u školi ulažu kako bi ostvarili kvalitetu saradnju sa ovom porodicom.
Profesionalna etika nam ne dozvoljava da iznosimo više informacija o gore navedenom događaju kako bismo sačuvali dostojanstvo porodice učenika V.A.“, navodi se u saopštenju škole.
nova.rs
