– Počelo je iznenada. Na ekskurziji u srednjoj školi su me zabolele glava i noge, zatim se javio problem s apetitom – počinje svoju priču za “Blic ženu” prelepa mlada Beograđanka Jovana Trapara.
– Govorili su mi da imam problem sa čašicom kolena i da treba da idem na vežbe… Konačno, nakon što sam smeštena u bolnicu, snimanja su pokazala o čemu se zapravo radi. Dok je doktorka kucala izveštaj, zastala sam i pitala je: ‘Samo sekund, ja imam multipla sklerozu!?’ – seća se Jovana najtežeg trenutka u svom životu.
Jovana Trapara, studentkinja molekularne biologije iz Beograda, ima bezbroj snova i planova, druži se, izlazi, smeje… Ipak subotom uveče ne ide u provod poput većine svojih vršnjaka. U to vreme odlazi u bolnicu da primi terapiju za multipla sklerozu (MS).
– Subotom uveče primim terapiju, legnem da spavam, ustanem ujutru i sve je u redu do sledeće subote. Naučila sam da kažem: „Ja sam ja, MS je MS“. Silom prilika mi smo zajedno. Ja ne mrzim MS, samo mu ne dam da bude jači od mene. Živim kao najnormalniji tinejdžer, izlazim uveče, vraćam se kući ujutru – kaže Jovana.
Najteže joj je bilo kad je u bolničkom hodniku videla lice svog oca i suze u majčinim očima.
– Zašto baš ja, pitala sam se. Isplakala sam tog dana svoje i od tada se borim.
Prvo je, seća se, svima u školi želela da kaže za svoju bolest.
– Roditelji su mi rekli da me podržavaju ako je to moja konačna odluka, ali da bi bilo bolje da prvo razmislim. Rekli su mi da sam još uvek mlada i nezrela, i da možda nisam još uvek spremna da se nosim sa pogledima, šaptanjima… Tako sam odlučila da informaciju sačuvam za sebe dok ne završim srednju školu. Rekla sam svom dečku, imala sam tada dečka; rekla sam mu kako stvari stoje i da mora da me ili prihvati onakvu kakva jesam ili ne želim više da ga vidim. Nasmejem se sad kad pomislim na to. Naravno, raskinuli smo, ali iz potpuno drugih razloga. Prerasli smo jedno drugo. Kada sam saznala za bolest, činilo mi se da se ceo svet vrti oko mene. Naravno, ne vrti se. Prerasla sam i to. Prerasla sam strah. Prerasla sam i potrebu za posebnom pažnjom.
Zahvaljujući terapiji koju prima Jovana živi normalan život.
– Jedino što imam rezervisanu subotu da se družim sa svojim večitim najboljim drugom i to je sve.
Kada je donosila odluku o izboru fakulteta Jovana se dvoumila između vojnog vazduhoplovstva, forenzike i molekularne biologije.
– Znala sam da neću proći za pilota, jer za pilota ne smete da imate ni pokvaren zub. Onda sam to pustila- iako su mi vrata još izlepljena slikama aviona. Suština letenja za mene je odnos- nebo i zemlja. Trenutak kada se odvojite od tla i sagledate ceo svet iz novog ugla. Porodični prijatelj mi je objasnio da forenzika nije za mene. Da ima mnogo neprijatnih, stresnih stvari. Mada ponekad volim da se igram detektiva na jedan poseban način; volim da tražim greške u filmovima. To je moj hobi. Neumorno lovim nedoslednosti i propuste kada god gledam neki novi film… Na kraju opredelila sam se za studije molekularne biologije. Ako je moj nervni omotač oslabljen, zašto se ja ne bih pozabavila time kako da pomognem sebi i drugima koji imaju isti problem – kaže ova hrabra mlada devojka.
(Jovaninu ispovest za Blic ženu iz 2018. godine ponavljamo zbog svih obolelih od ove bolesti, danas, na Svetski dan multipla skleroze. Lečenje multipla skleroze unapređeno je tokom poslednje 4 godine kada su o trošku države obezbeđeni novi inovativni lekovi i kada je broj pacijenata koji se leče kvalitetnim savremenim terapijama uvećan 5 puta.) blic.rs
