Ova žena sija od ljubavi i miline dok joj ćerka ljubi glavu bez kose.

Region

Ipak, život ove žene, Marije, neizvesniji je više nego što bilo ko od nas može da zamisli. Marija se bori protiv dva neprijatelja, bolesti i vremena i ne gubi nadu da će kraj borbe biti upravo onakav kakvog ga je zamišljala – kao novi početak bez lekara i bolnica.

Priča o Mariji, autora Peđe Slijepčevića koji stoji iza udruženja “Leuka”, zapravo se tiče svih nas. Mi vam je prenosimo uz njegovu dozvolu.

“Kažu da slika govori više od hiljadu reči.

Koliko je hiljada reči potrebno da objasni ovu sliku?

Na ovoj slici je žena za koju u ovom momentu nema leka. Smrt joj je izvesna.

Marija, majka Une i Danke umire, a po slikama se to ne vidi.

Devojčice to ne znaju. Male su, nisu svesne. Uninih 7 i Dankinih 5 godina ih štite, blagoslovenim neznanjem.

Tu privilegiju nema Marko. On zna da njegova žena i majka njegove dece umire. Zna i nemoćan je. Spasa nema. Smrt je tu, dolazi…

Marija i Marko imaju i jednu veću brigu.

Mala Danka je na ispitivanjima, Marko mora sa njom u bolnicu u Beograd. Još se ne zna tačno šta je. Najave lekara su ozbiljne, jako ozbiljne. Očekuju da će lekari pronaći koja je bolest u pitanju, a strah od mogućeg zaokuplja oboje.

Marijina smrt je skoro izvesna, ali njih brine šta je sa Dankom.

Ipak, ovaj tekst nije o Danki, nadamo se da će lekari pronaći koja je bolest u pitanju i izlečiti je.

Ovo je tekst o Mariji, ćelavoj od terapija, ali sa osmehom na licu. Ženi i majci, koja gleda smrt kako dolazi, koja i dalje veruje u život.

I dalje veruje da će uspeti da pronađe lek.

Da budemo precizni, ona ne može da pronađe lek. Njen lek mora da dođe do nje.

Zvuči čudno, ali je potpuno tačno.

A evo i kako.

Jedini način da Marija izbegne smrt je transplantacija kosne srži matičnim ćelijama.

Procedura koja je standarna, koja se stalno radi. Pronađe se davalac matičnih ćelija, one se daju Mariji, tada ima šansu za potpuno izlečenje. I tako je kod nekih pacijenata koji imaju leukemiju.

Samo…

Ni u jednom registru davalaca matičnih ćelija nema nikoga ko odgovara Mariji. Niko, ama baš niko.

I ako se ne nađe u nekoliko idućih nedelja, Marijina sudbina je zapečaćena. Samim tim i sudbina njene porodice.

Način da se postane davalac matičnih ćelija je jednostavan. Treba dati jednu epruvetu krvi na analizu”, piše u objavi.

Dalje se navodi da je uzimanje uzoraka u Leskovcu organizovano u petak 7. juna na Tehnološkom fakultetu od 10 do 15 sati.

Uzorak se može dati svakog dana i u:

Institutu za transfuziju krvi Srbije, Beograd Svetog Save 39

Službi za transfuziju krvi KBC Zemun

Zavodima za transfuziju krvi Niš, Novi Sad, Kragujevac, Subotica i Užice

Kao i na terenima gde god da su ekipe za dobrovoljno davanje krvi.

“Ne može se znati ko je podudaran sa Marijom. Neko jeste, ko – ne znamo.

Znamo da je najveća verovatnoća da se podudaran davalac nađe u Srbiji.

Znamo i sledeće, nije važno koja si krvna grupa, nije važno kog si pola, ako imaš od 18 do 45 godina, možda si ti taj.

Ustani i kreni, otiđi na neko od gore navedenih mesta, daj uzorak.

Ustani i kreni.

Budi Marijin lek.

Budi Marijin život!”, apeluje Peđa. blic.rs