Snimak dokazuje koliko je pevač omiljen u svom kraju
Pevač Nikola Rokvić je nakon više od mesec dana pešačenja stigao kući.
Rokvića smo dočekali na aerodromu Nikola Tesla, te smo sa njim sumirali utiske sa humane misije, a pevač se potom uputio ka zgradi na Novom Beogradu, gde živi sa porodicom.
Ispred ulaza su ga dočekale brojne komšije i deca iz kraja, koja su u trenutku kada je Nikola izašao iz kola u glas rekli:
“Dobrodošao kući”, poručili su mu oni, a Rokvić nije mogao da sakrije oduševljenje, pa im se srdačno zahvalio i sve ih izljubio.
– Kakve komšije imam!!! Ovo se pamti ceo život!!! Bog vas blagoslovio dragi moji!!! – napisao je Nikola Rokvić koji je ovaj dirljivi trenutak podelio na svom profilu na društvenoj mreži Instagram, a možete ga pogledati ispod.
View this post on Instagram
Podsetimo, Nikola Rokvić je pred našim kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.
– Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo – rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.
– Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage… Posle sam se privikao i klimatizovao.
Rokvić nam je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.
– Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu… Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.
(Telegraf.rs)
