Neobično hrabra mama, kako samo majke umeju biti, je i Fatma Rovčanin, koja je u svojoj porodici i domaćin i domaćica, samohrani roditelj koji svojoj deci obezbeđuje sve što im je potrebno- radeći čak i najteže poslove na selu.
Ni mnogi muškarci ne bi mogli da izdrže sve ono što žena sa četvoro dece sama mora da obezbedi za opstanak svoje porodice na selu: od šumskih poslova, obaranja drveća, seče, utovara drva, vožnje kamiona i spremanja ogreva, preko vezivanja malina, popravljanja auta, do građevinskih poslova, brige o stoci i svih kućnih seoskih radova- Fatma radi danonoćno, bez izuzetka ni kada se tek porodila, jer posao ne čeka, a za njene najmilije ništa nije teško.
Za Yumamu predstavila nam se i opisala kako se nosila sa trudnoćom, prvim danima sa bebama, šta joj je tada bilo najteže.
“Ja sam Fatma Rovčanin Spaić imam 34 godine i pored sebe imam četvoro dece: Saida (14) i Dalilu (11) Saru (4) i Darju (2). Svaka trudnica je posebna na svoj način i u porodici i po obimu posla koji može da obavlja. Za mene, kako su deca pristizala tako se obim posla povećavao i u kući i oko kuće, zajedno sa svim sezonskim radovima. I cela trudnoća mi je proticala tako, a najvećim delom, u spremanju drva za ogrev.
Mnogo je zavisilo i u kom vremenskom dobu se dete rodilo- ako je sezona, kao što se potrefilo za najmlađu ćerku koja je 2021. rođena u avgustu, kada je neizmeran obim posla, koji je zahtevan, traži dosta fizičkog rada, s obzirom čime se ja bavim. Posle dva dana od porođaja krenula sam u rad u šumi, sa malom Darijom koja je imala par dana jer je bilo mnogo toga da se odmah obavi. Starija deca, po jedno je bilo uz nju, da nije sama u autu, da bih je ja mogla čuti. Smislili smo i znak, kako da mi deca jave, da im trebam- jer od motorke, telefon ne čujem. Svirali bi mi sirenom iz auta ili kamiona, da dođem. Saida sam naučila i kako da upali auto, da bi im zimi bilo toplo.”
Fatmi kao i svakoj mami, srce zaigra kada su njeni mališani u pitanju, i samo tada priznaje da joj je bilo i teško:
“Jedino teško što mi je padalo posle porođaja jeste što nisam mogla da posvetim ljubav i vreme, pažnju deci dok su mali. Nego su mi odrastali u autu, kamionu, na livadama i njivama i jedno drugo gledali i pazili. Ali to im ništa nije smetalo u razvoju, čak su i vrlo zdravi i otporni. Oni su svesni svoje odgovornosti i svojih obaveza, puno mi pomažu. Said je sad veliki, pa zajedno sa mnom ide u šumu, pomaže mi oko drva. Dalila je tu oko sestara, često me dočeka skuvan ručak, spremljena kuća, zbrinuta mala deca.”
Na pitanje, kako izgleda jedan običan radni dan u njenom životu, Fatma se malo zbuni, jer nije ni svesna da ustaje i pre nego što svane i ne staje do duboko u noć, do god ima šta da obavi:
“Moj jedan dan izgleda previše koplikovano- ujutru se kreće sa kućnim poslovima, pa oko dece, pa poljoprivredni radovi ili eventualno šumski – seča drva, prevoz kamionom i tome slično. I tako svaki dan.”
Fatma ima jednostavne principe u vaspitanju svoje dece- one zdrave i oduvek ispravne:
“Najvažnije mi je u vaspitavanju dece da od njih postanu ljudi i uzor ostalima, s tim da cene rad i da postižu što bolje ciljeve. Mama kojoj nije ništa teško za svoju decu, najbolji im je primer.”
Kada uporedi život u gradu i na selu, ova mama jasno vidi po čemu se detinjstvo na selu izdvaja, kako njena deca rastu u odnosu na vršnjake u gradu:
“Život na selu nije nimalo lak. Sve ima svoje prednosti i mane. Ali živi se ovde lepše, zdravije. Samo što su deca sa sela mnogo povučenija i mirnija. Dok deca u gradu nemaju šta toliko da nauče od odraslih, niti kako da vide, dožive i uče u prirodi. Deca sa sela su zato u mnogo toga upućena- i da voze traktore i mašine, poznaju poljoprivredne radove, znaju sve o životinjama, kućnim obavezama. Spremnija su za život…”
Osvrnuvši se na svoje odrastanje, detinjstvo i to kako se danas i ona snalazi u ulozi majke, svima ima da poruči:
“Moj život nije bio idealan od malena. Mene je moja majka ostavila od mesec dana, podigli su me deda i baka. Deda me je svemu i naučio- da nema razlike između muških i ženskih poslova, jer bolje da znaš, a da ti nikad ne zatreba. Danas svako gleda više na sebe, neće da bude žrtva za svoje dete, deca su u drugom planu. Ali hoću da poručim svim majkama da deca treba da budu na prvom mestu, a ostalo po strani. Jeste teško kad je čovek samohrani roditelj ali ako hoćeš da radiš, možeš posla da nađeš ali i da prvo priuštiš svom detetu nešto lepo. Morate da stanete uz svoje dete- vi ste ga rodili vi treba da se borite za njega i da vi sutra budete primer svom detetu, sinu ili ćerki da kažu- naša se mama borila za nas i mi ćemo za našu decu. Tako da drage, mame deca na prvo mesto a ostalo po strani!”
(Yumama/J.D.)
