Borko Palibrk se vratio iz Novog Sada u rodni kraj da se posveti poljoprivredi i stočarstvu
Na teritoriji ivanjičke opštine uživa u samoći, miru i tišini, društvo mu prave pas Badi i stado od 17 krava
Borko Palibrk (64), domaćin poslednje kuće na teritoriji ivanjičke opštine, pre nekoliko godina odlučio je da se iz Novog Sada vrati u rodni kraj i posveti život poljoprivredi i stočarstvu.
Dane provodi sam na imanju, s obzirom na to da mu je prvi komšija udaljen kilometrima. Svojim potezom iznenadio je opštinske vlasti, te postao možda i jedini stanovnik u ovom kraju koji tokom zime nije tražio da mu pročiste put do kuće. Objasnio je da se na planinske zimske uslove pripremio unapred.
– Kada je buldožer krenuo u mesnu zajednicu Erčege, očišćeni su svi zaseoci, ostali su Palibrci. Gospodin je pozvao opštinsku upravu i rekao da put ne treba da se čisti, već ta sredstva koja bi se potrošila na čišćenje da usmerimo da mu na leto popravimo put. Puna štala stoke, preko 20 grla, dva traktora, putnički automobil, kamion, sređeno domaćinstvo koje sam održava i živi i ne fali mu ništa, kao da je u gradu. Mi smo morali motornim sankama doći do njega, porazgovarali smo sa njim i videli da je to daleko od bilo kakvog problema. Došli smo kod gospodina Borka, popili kafu, vratili se i videli da je ovo sigurno najudaljenija kuća na teritoriji opštine Ivanjica – rekao je tadašnji predsednik opštine Ivanjica Momčilo Mitrović.
Pao je dogovor da se na proleće uredi put do Borkove kuće, kako bi mu se olakšao život i rad na imanju.
– Kad bi ga pročistili, za dva dana padne sneg i to ništa nije urađeno, a treba da se pročisti do mene sigurno petnaestak sati. Tako da je to bez veze, bolje je leti uraditi nešto i popraviti, nego sada – dodaje Palibrk.
Selo ga asocira na mir, tišinu i ljubav
Iako predeo na 1.000 metara nadmorske visine, u nedođiji zimi izgleda surovo, Borko uživa u samoći, miru i tišini, a društvo mu prave pas Badi i stado od 17 krava. Grad ga asocira na semafore i gužve, a selo na mir, tišinu i ljubav.
Na sve se to navikne, nije nikakav problem. Tu sam rođen, sve mi je to u genima, dok su roditelji bili živi redovno sam dolazio. Nisam nikada napustio to. Više mi ovde sada odgovara nego u gradu. Zime su problematične, neprohodno je, a leti mi ne fali ništa, imam auto, traktore. Imam obavezu ujutru i uveče, preko dana mogu da odem do Sjenice i Ivanjice. Hranjenje goveda, čišćenje traje dva sata otprilike, onda doručak, jutarnji program gledam, oko podne puštam goveda na vodu, vraćaju se, uveče – čišćenje, polaganje, zatvaranje. Imam televizor, internet, mogu da gledam na telefonu – opisuje ovaj neobičan čovek svoj život u najudaljenijoj kući ivanjičke opštine.
(Info ligu Ivanjica)
blic.rs
