LAŽE DA JEDE HLEBA I MLEKA Poznati pevač kukao da nema ni za lekove, a sada uhvaćen kako JEDE KAO CAR, SVAKI DAN U RESTORANU (FOTO)
Pevač Hasan Dudić (65) svojevremeno je pričao da živi u teškim uslovima, te da jedva sklapa kraj s krajem, kao i da navodno jede kilo hleba i mleko tri dana.
U svom intervju Hasan je tada sa druge strane, čini se, prećutao da je redovni posetilac jednog poznatog beogradskog restorana u kojem jede i pije najskuplja jela, tvrdi izvor za “Blic”.
– Hasana svaki dan viđam u restoranu. Ne štedi uopšte, jede i pije kao zmaj. Naručuje najskuplja jela. Ne znam kako on to živi na rubu egzistencije. Ako je tako biti siromašan, ja bih potpisao sutra da to budem – ističe izvor za “Blic”.
Naš portal došao je do fotografija folkera koje idu u prilog ovoj priči.
Na slikama se jasno vidi kako pevač sedi u eminentnom prestoničkom restoranu i uživa sa prijateljem za stolom, a po njegovom izrazu lica se ne primećuje da je zabrinut za finansijsku situaciju.
Da podsetimo, pevač Hasan Dudić (65) svojevremeno je pričao da nije dobio nacionalnu penziju iako ima dugogodišnju karijeru i, kako sam tvrdi, sve predispozicije za to.
– Posle dugogodišnje borbe da ostvarim nacionalnu penziju ništa mi više nije ostalo, nego da štrajkujem glađu ispred neke ustanove u centru grada. Posle nesreće koja me zadesila pre nekoliko godina otišao sam u invalidsku penziju, ali to ne može meni da pokrije ni troškove infostana. Šabanova Goca i Sanela me često zovu da pitaju da li mi nešto treba. Pre bih umro nego njima da tražim novac, ne zato što me je sramota, već zato što želim da se izborim za svoj dinar. Ne upirem prstom ni u koga, pogotovo ne na ljude koji su u poslednje vreme ostvarili pravo na nacionalnu penziju, ali ima onih koji su je dobili, a imaju manje zasluge od mene – priča Dudić za Srpski telegraf i nastavlja:
– Precrtali su me tamo gde sam odlazio da se žalim, bez objašnjenja zašto je nisam dobio. Ni od moje Zlate nikada nisam zajmio novac, čak sam ja nju učio davno kako da dođe do penzije, a ja sam izvisio. Pričao sam joj da na vreme sebi sve uplaćuje, pa se snašla. Mi smo naši, ali ja ne bih da mi neko pomaže. Mnogo se sekiram, padam od sekiracije po ulici i non-stop sam pod lekovima. Mene je korona dotukla, a pijem više vrsta lekova, pa vi vidite šta meni ostaje od novca kad platim račune, pa lekove. To je jedan užas. Kad imam novca, i mačke piju vino, a kad nemam, ješću kilo hleba i mleko tri dana. Zbog toga kupim lekove koje mogu, a ne sve koje mi je doktor prepisao. Veliki su troškovi.
I dok Hasan Dudić jedva sklapa kraj s krajem, te da njegova penzija iznosi 30.000 dinara, dok njegova koleginica Lepa Lukić ima čak tri penzije čija cifra ukupno iznosi oko 300.000 dinara.
– Ja nemam veze s penzionerima, jesam u tim godinama, ali družim se s mladima. Ja sam u penziji pune 23 godine. Ništa ne tražim, ja sam zadovoljna. Tri penzije imam. Sve sam zaslužila. Ja sam nacionalnu dobila sa zaslugom. U statusu estradnog umetnika sam 25 godina, a pre toga sam bila običan estradni umetnik. Tako sam dobila veću osnovicu za penziju. Ja mogu da trošim jednu penziju nedeljno, ne moram da se ustežem. Jednu u iznosu od 107.000, kao osnovna penzija, koju sam zaslužila radnim stažom, drugu, nacionalnu penziju, koju mi je dodelila država, u iznosu od 73.000 dinara, i treću, u iznosu od 1.250 evra koju dobijam iz Kanade, a koju sam nasledila od pokojnog muža. Imam i poneki nastup – ispričala je Lepa Lukić u emisiji “Posle ručka” na Happy TV, na šta je odmah tada reagovao Hasan Dudić, te šokirao izjavom da čak celu penziju potroši u kafanu.
– Lepa ima nameru da živi do 107. godine. Ja nemam tri penzije. Nemam ni nacionalnu. Imam samo ovu, koju sam uplaćivao od 15. godine. To je za mene za jedan dan. Odem u kafanu i potrošim celu penziju. To je 30 i nešto hiljada. Nikad ne dam da neko plati u kafani. Ja sam aplicirao za nacionalnu penziju. Ja sam istaknuti umetnik. Očekujem da ću uskoro dobiti nacionalnu penziju. Pevao sam. Imam zlatne ploče, zlatne mikrofone. Imam međunarodne festivale. Mnogo hitova sam napisao. Otpevam negde, pa zaradim nešto pored penzije. Ljudi me zovu. Jedno vreme me ljudi nisu zvali jer su mislili da sam bolestan. Odem kod ljudi kada slave, žele mene. Ja s njima sednem, pijem i oni mene na kraju počaste. (blic.rs)