Koni Ajlend je jedna od oaza velikog Njujorka, plaža koja se toliko puta pojavljivala u američkim filmovima, a Telegraf je imao priliku da popriča sa čovekom koji se svakog dana nada da će u tom pesku, po sunčanom danu, naći nešto što bi mu promenilo život.
Glen je penzionisani advokat koji dane provodi u priobalju Velike jabuke i sa detektorom za metal traži davno izgubljene vrednosti. Na to gleda kao na dobro iskorišćeno slobodno vreme. Po njegovom priznanju, neki vole da sede i gledaju u more, a on uz šetnju i lepši vazduh ima i dodatnu zanimaciju.
Ovde sam koliko želim. Izađem ujutru, čovek sam bez nekih većih obaveza. Prošlo je to vreme kada sam jurio i žurio. Sada, kada vidim sunce, izađem do plaže sa detektorom i šetam… Pa, šetam dok se ne umorim. Dok god mi prija. Sve što nađem je samo bonus lepog dana – kaže Glen, dok iskopava ko zna koji predmet tog dana.
Deca ga prate, a on im s vremena na vreme ispruži dlan da izaberu novčić već fizički izmenjen prirodom.
– Ma, da. Evo, danas sam našao jedno desetak novčića i jedan dečji prsten. Ništa toliko vredno. Ovaj detektor košta oko 1.000 dolara, prilično je osetljiv i znam kada je nešto đubre i bez vrednosti. Ima i razna podešavanja koja mogu da se menjaju u zavinosti gde ga koristite. Imaju opcije za pesak, za duboko kopanje, za šumu… – navodi Amerikanac.
Za nekoliko godina ovog hobija, nalazio je veoma zanimljivih stvari, a znao je i dobro da zaradi.
Najvrednije što sam do sada našao je verenički prsten koji sam odneo i prodao za 950 dolara. Znate, kada bolje razmislite, ja sam svoje ulaganje već isplatio. Ova, za neke, skupa igračka je samo sa tim jednim srećnim pronalskom pokrivena. Gledao sam još nekolicinu ljudi kako pokušavaju da iskopaju neku veliku stvar. Jedna gospođa mi je privukla pažnju, popričali smo kratko. Ona je detektor kupila jer je izgubila veoma vrednu narukvicu, i novčano i emotivno. Baš sam se trudio neko vreme da joj pomognem, ali nije bilo sreće – naglasio je Glen.
Morate biti spremni na limenke, metalne čepove, bezvredne i davno izgubljene igračke, ali ga je jedan dan doveo do velikog razmišljanja.
– Pre pola godine, po jako oblačnom danu, izašao sam iz dosade. Spremala se kiša, ali sam rekao sebi da ću se skloniti tu do prvog štanda ukoliko krene nevreme. Ni pola sata nisam tragao, a onda mi je detektor dao znak. Iskopao sam novčić koji mi je bio totalno nepoznat. Jednostavno, nije podsećao na neki američki, ni aktuelni, ni onaj od istorijskog značaja. Odneo sam ga do drugara koji je imao neke ljude koji su bili eksperti na tom polju. Ispostavilo se da je para iz Ukrajine i da je stara preko 50 godina. Zamislite? Neko iz Ukrajine je tada došao ovde, na Koni Ajland, izgubio novčić i ja sam ga pronašao sada. Sudbine su čudo – zaključio je Glen.
Bilo kako bilo, ostavili smo Glenda uživa u danu i da nastavi sa svojom potragom. Zasigurno, ako nastavi, imaće u rukama još mnogo predmeta koji će mu značiti za nove priče i nova ushićenja.
(Telegraf.rs)