Ima žena heroja za koje zna ceo svet, a ima žena poput Tatjane Tanje Obradović koje bez pompe rade koliko god mogu da pomognu onima kojima je to najpotrebnije. Ova Čačanka, malo je reći žena velikog srca, oduševila je celu zemlju kada se saznalo da je usvojila devojčicu koju ej porodica napustila odmah po rođenju a koju niko više od godinu dana niko nije hteo.
Mala Nađa rođena je sa retkim genetskim oboljenjem zbog koje joj je koža ekstremno osetljiva. Nazvali su je “devojčia leptir” kada je ostavljena u porodilištu gde je živela više od godinu dana jer niko nije ni hteo ni smeo da preuzme brigu o njoj. A onda se pojavila Tanja.
Uz to Tanja nema previše, čak je i podstanar, ali nagradu nikada nije tražila, iako joj je nuđena.
Opština Čačak je želela da joj pomogne, i donira stan, ali je Tanja odbila. Njoj je odmah ponuđen stan na Ljubić Keju koji je grad imao na raspolaganju, ali je ova neustrašiva žena već ušla u proces dobijanja dozvole za gradnju kuće za svoju brojnu porodicu pa se došlo do drugog rešenja – ona je kupila plac a Grad pomaže u izgradnji kuće.
Tanja je svetao primer ljudskosti i nema sumnje da je to zasluženo i najmanje što mi kao zajednica možemo učiniti. Gradnja kuće koštaće oko devet miliona dinara a sve troškove preuzeo je na sebe Grad Čačak – kazao je za RINU gradonačelnik Milun Todorović.
Tanjina kuća se gradi u Ljubiću gde je ona već ranije imala plac.
Nađu sam želela i uzela čistog srca, ne očekujući bilo kakvu nagradu za to. Bilo je mnogo poziva, javljali su mi se ljudi sa namerom da sakupljaju pomoć za mene, ali sve sam to odbijala. Nisam socijalno ugrožena, ima drugih kojima je ta pomoć potrebnija – rekla je Tanja kada je čula vest da će joj opština obezbediti sredstva ta podizanje kuće.
Inače, ona je za Nađu i njenu tešku sudbinu saznala slučajno, preko Fejsbuka.
naslov je bio, čini mi se, “Dete leptir, neće ga niko”. Zaigralo mi je srce kada sam to čitala, pa sam videvši i komentare na objavu prepoznala jednu medicinsku sestru. Odmah sam je pozvala i rekla: “Ja je hoću”. Nisam znala ni da li je dečak ili devojčica, nisam znala ni kakva je procedura postati hraniteljica… Ama baš ništa. Prošla sam, potom, obuku, i samo sam želela da što pre bebu donesem kući.
Tako je mala Nađa, posle više od godinu dana provedenih u bolnici, gde su joj medicinske sestre bile majke i bake, došla u Tanjin zagrljaj. U februaru je napunila tri godine, kod Tanje je naučila da priča, malo se teže kreće, ali je živahno dete.
blic.rs
