Borkina priča je scenario za holivudski film: sa 35 je saznala da ima karcinom, operisana, ponovo hodala i disala, a samo godinu dana kasnije, uz šok o metastazama dobila je najveći životni poklon: verenički prsten kao potvrdu vernosti, koju je zaslužila
Borka Stefanović: Čudo ljubavi kao simbol borbe protiv teške bolesti Foto: Shutterstock/ Privatna arhiva Borke Stefanović
Svaki dan života je gladijatorska arena. Junakinja naše priče Borka Stefanović nije mogla ni da pretpostavi da će joj njene mlade, najplodnije godine doneti najveće izazove. Čak i njeno ime je izgleda bilo znak da će morati da upotrebi sva oružja u borbi samo da preživi, i živi.
Borkin karcinom dojke podlo se maskirao
Ponekad sumiramo ono što je iza nas i u nama ali i ono čemu se nadamo, na rođendane, neke jubilarne godišnjice… Borka prvi ozbiljan, hladan životni tuš dobija oko 35. godine. A svoju ispovest, koju objavljujemo baš danas, na Svetski dan borbe protiv raka, počinje tako što nam sa osmehom kaže da njena priča nije od onih „klasičnih“ o nekome ko se bori sa karcinomom.
– Znate, najčešće kada neko boluje od raka dojke, na početku se sve „zna“: tako je kako je, boriš se, izlečivo je, radiš šta ti kažu i šta moraš. Iako sam ja pratila dojku na kojoj sam imala fibroadenome, moj karcinom se pokvareno krio iza njih. A onda je klupko dijagnoza počelo da se odmotava – vraća se sagovornica eKlinika portala u ne tako davnu prošlost.
Kako se, kada je tu karcinom, od običnog kijanja može postati potpuno nepokretan
Bio je avgust 2020. godine. Naša junakinja radi u prodavnici sportske opreme. Pripreme su za polazak đaka u školu, velike gužve, iako korona divlja. Počinje da oseća bolove u kičmi.
– Snimanje pokazuje promenu u pršljenu L1. Promena je ušla u kičmenu moždinu i prekida nerve. Odlazak u Niš, gde moram hitno na operaciju pršljena. Dolazim u bolnicu, gde drugog dana kinem i ostajem nepokretna čitavih 38 dana. Saborci i novi prijatelji iz sobe se smenjuju na dva dana… Nošenje pelena ti postaje normalno, dovijaš se sa hranom koju ne možeš pojesti u ležećem položaju – vraća sećanje na prve bolničke dana ova mlada žena sa imenom ratnice.
peracija uspešna, novi život počinje ali karcinom ima druge planove
Soba gleda na parking i ljude koji prolaze. Deca voze rolere… A Borka iz kreveta može samo da gleda život koji se napolju dešava.
– Ipak, uspešna operacija, šipke pa šrafovi, cementiranje pršljena… Najlepši prvi nesigurni koraci, najlepše prvo kupanje, pranje zuba… Odlazak iz bolnice i udisanje vazduha na nekoj običnoj, a meni tada najlepšoj livadi! – seća se naša sagovornica momenata u kojima je shvatila značaj nekih tako malih, a velikih stvari.
Ono što tada nije znala, jeste da je bolnicu napustila samo na kratko. Nalaz biopsije stiže, sa dijagnozom C 50.9. Novi šok: maligni tumor, karcinom desne dojke.
Dan kada je prvi put pustila sve suze: novo ludilo, ali i ljubav za „spas života“
Kreće i novo ludilo. Zbog pandemije Borka ne može da bude operisana ni u Beogradu ni u Nišu. Rečeno joj je da nije hitan slučaj. Operacijom u Vranju, 18. decembra 2020. godine uklonjena joj je desna dojka. Delovalo je da je ovaj ružan san gotov, i to je prihvatila mirno, koliko je bilo moguće.
Košmar se, međutim, nastavlja nepunu godinu kasnije, kada u oktobru 2021. godine saznaje za metastatske promene na jetri, pršljenu, ramenu, butnoj kosti.
– Pamtim da sam tog dana pustila sve sačuvane suze, na putu od Niša do Vranja. A onda mi je taj dan postao i najlepši mogući. Moj dečko, koji je mogao da ode u svakom trenutku, zaprosio me je – priča Borka Stefanović o čudu ljubavi i u najvećim izazovima.
Neću roditi dete, a tako volim decu…“
U novembru prošle godine počela je sa hemioterapijama. Njena divna, plava, tek sređena kosa posle velikih izazova, opada. Vene pucaju. Neki ljudi odlaze, ali u njen stižu neki novi koji će joj, sigurna je, biti prijatelji za ceo život. Na jednom od konzilijuma novi šok. Lekari kažu da je između hemioterapija neophodno i uklanjanje jajnika.
„Neću roditi dete, a tako ih volim, tako volim decu!“
I sa tim je hrabra, večito nasmejana i pozitivna, morala da se suoči. Ipak, svetlo na kraju tunela ali i ozbiljna životna lekcija ne samo za nju već i za sve nas jeste podrška njenog partnera, koja joj je u tom trenutku značila više od bilo čega drugog.
Život ide dalje
Kako je danas, kada borba traje, a ona nema nameru da se preda?
– Idem na kontrole. Promene su mirne. Hodam, smejem se i radujem svakom novom danu. Ovo jeste jedno teško iskustvo, ali sve u našem životu zavisi od gledišta. Oduvek sam bila pozitivna, nasmejana i tako i prolazim kroz sve ovo. Živa sam, uživaću, smejaću se, putovaću, igraću, pevaću… Učlanila sam se u „Društvo onkoloških pacijenata Vranje“ da dam svoj doprinos podizanju svesti ljudi da rade preventivne preglede jer je zdravlje – sve – kaže Borka za eKlinika portal.
Želja i tetovaža kao ratnički znak
Vraća Borka, govoreći o svojoj ratničkoj prirodi, „film“ na svoju tridesetu. Celog života je, poverava nam se, želela tetovažu, tada je i uradila, ali… Planirano je bilo da tetovaža predstavlja nju i njen duh, sa tekstom „Good vibes only“. Međutim, nije taj plan uspeo, tetovaža je bila mala i nekako, to „nije bilo to“, pa je tattoo-majstor preporučio drugu. Pristala je. Kada je došla kući, pitala se šta joj bi da tekst bude „I’m the hero of this story“? A da ona jeste junak ove priče, saznala je pet godina kasnije, kada su strašne dijagnoze počele da stiži jednu drugu.
Život je lep i treba ga svaki dan ispuniti nekim pozitivnim stvarima, ljudima, osmehom! Verujem da ću iz ove borbe izaći kao pobednik – sigurna je Borka Stefanović, sagovornica eKlinika portala.
telegraf.rs
