Niko nikada u zemljama bivše Jugoslavije, čak ni dok smo bili pod istom zastavom, nije ponovio uspeh prelepe Dubrovčanke Nikice Marinović koja je davne 1966. na izbotu za Mis sveta u Londonu zauzela visoko drugo mesto. Život najlepše Hrvatice bio je filmski bajkovit sa holivudskim zapletima i raspletima, ali je skončala šekpirovski – krajnje tragično
Nikica se na izboru, kako se danas zna, našla potpuno slučajno – ženski nedeljnik “Bazar” preuzeo je na svoje leđa izbor za Mis Jugoslavije, a kako glavna urednica nije bila zadovoljna prijavljenim kandidatkinjama, rešila je da sama krene u potragu za anonimnim lepoticama.
U svojoj potrazi nabasala je na Nikicu Marinović, tada još uvek maloletnu srednjoškolku, pa je imala težak zadatak da nagovori njene konzervativne roditelje da je puste da pokaže svoju lepotu čitavoj Jugoslaviji. I sama Nikica bila je stidljiva, pa se dugo dvoumila oko toga treba li da se pojavi u dvodelnom kupaćem kostimu, a popustila je tek kada su je pritisli tadašnji vlasnici licence za Mis sveta.
I danas su zapamćene spekulacije da joj je titula najlepše izmakla samo zato što je došla iz komunističke zemlje, a navodno je publika sa očiglednim negodovanjem dočekala odluku da Nikica nije pobednica. Navodno je čak i tadašnja pobednica, Indijka Reita Farija Pavel, bila uverena da će Dubrovčanka pobediti, kao i sve druge takmičarke – koje su takođe bile očarane njenom lepotom.
Nakon što je osvojila planetu svojom lepotom, Nikica se preselila u Beograd. Zanimljivo je da je odbila slavnog režisera Roberta Roselinija koji joj je nudio ulogu u svom filmu, no ona je smatrala da nije spremna za surovu holivudsku industriju.
U srpskoj prestonici ova mlada dama zaljubila se u književnika i režisera Vuka Vuča, a ova ljubav krunisana je brakom i rođenjem sina Đorđa. Ipak, posle manje od pet godina usledio je razvoda, ali ovoj fatalnoj ženi udvarača nikada nije manjkalo… Tako se ubrzo u njenom životu pojavio i čuveni režiser Zdravko Šotra, kom je takođe izgovorila sudbonosno da, a par je dobio sina Marka. Ovaj brak, takođe, nije opstao – krah je usledio 1980. godine.
Da je to zaista istina svedoči i jedna od njenih poslednjih kolumni objavljenih u magazinu “Vreme”, koju je posvetila svom rodnom gradu, a možda o tome kako se osećala najbolje govori rečenica “Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!”.
U novembru 2008. Nikica je rešila da stane na put svojoj agoniji – popila je smrtonosnu dozu tableta za spavanje, a iza sebe nije ostavila nikakvo oproštajno pismo niti poruku. Imala je 61 godinu.
Izvor: Zena Blic
