ukan Andrejević, šestogodišnji dečak iz Leskovca rođen je kao zdrava beba. Ništa nije ukazivalo na to da će jednog dana on i njegova porodica učestalo posećivati doktore u Srbiji i svetu. Nažalost, saznanje da je mališan počeo da se razvija u svim sferama osim u govoru, slomilo je njegove roditelje, a sa samo 18 meseci njegovog života počinje duga i mučna borba.
Ipak, majku Tamaru ovo saznanje pogodilo je još jače, jer je prvo dete izgubila zbog galopirajućeg tumora na mozgu. Međutim, ni u jednom momentu ona nije pomislila da odustane, jer ju je teška sudbina naučila da samo vera, nada i upornost mogu da nas nateraju da vidimo svetlo na kraju tunela, čak i kada je to najteže.
Vukan se trenutno nalazi u Turskoj i prema rečima majke primio je tri terapije matičnim ćelijama, a doktori i roditelji su presrećni jer se napredak već vidi. Dečak je počeo da oseća empatiju, razume gestove, a čak je naučio i nekoliko reči. Međutim, borba Andrejevića ovde ne sme da stane, jer ih i dalje čeka dug put do potpunog oporavka.
– Počeo je da se oglašava kao beba iako ima 6 godina, mnogo kasni, ali napredak se vidi. Juče smo primili treću dozu matičnih ćerlija i lekari su prezadovoljni jer nisu očekivali da će se tako dobro odraziti. Za 15 dana imamo još jedan tretman, a za tri meseca ponovo treba da dođemo da bismo uradili dodatna snimanja i analize, da bismo videli koliko se mozak regenerisao. Nadamo se da ćemo do tada uspeti da pokrenemo i govor. On bi trebalo da krene u školu sada, ali još uvek nije spreman za tako nešto. Može da koristi reči “da”, “ne”, “mama” i “daj”. Izgovori poneku reč u radu sa logopedom, ali one su vrlo tihe. Kao da nije svestan šta treba da uradi. Ranije se uopšte nije oglašavao, sada čak i peva na nekom svom jeziku. Tu ima napretka, ali ne mogu da kažem da je propričao, daleko od toga – objašnjava za Telegraf majka Tamara.
Za rat sa nevidljivim neprijateljem porodici će trebati još najmanje 25-30.000 evra, a budući da svaki zarađeni dinar u Srbiji troše na posebnu ishranu koja je Vukanu preko potrebna, moraju da se oslone na pomoć dobrih ljudi.
– Hvala svima koji su uz nas, bez dobrih i humanih ljudi ne bismo mogli. Drži nas samo to što smo svesni da smo na dobrom putu, ali borba ovde ne prestaje. Odustati nećemo, radimo na tome da bude još bolje – kaže ona.
Iako bi neki posustali posle teških životnih perioda koji su je dočekali, Tamara je naučila da je svom detetu preko potrebna kao jaka i stalna podrška, a kada je prvi put čula reč “tata”, nije mogla da zadrži emocije.
– Prvo dete izgubila sam od galopirajućeg tumora na mozgu i kada sam se suočila sa time da Vukan ima problem bilo je vrlo streno jer sam odmah posumnjala na najgore. Prvi put kad sam ga čula da izgovara “tata” i kada je dozvao seku, to su bile neopisive emocije i to nam je pokazalo da moramo da nastavimo da se borimo. Mnogi ljudi oko mene nisu znali za problem sa prvim detetom i bilo mi je ekstremno teško jer su Vukanovi problemi probudili sve te stare emocije i sećanja. Iako sam ja ponosna na period života koji sam provela sa prvencem jer me je naučio da budem jaka i da se borim – dodaje ona.
Pre nekoliko dana mališan je nacrtao i svoje prve crteže, a počeo je i da održava ravnotežu dok vozi autić. Kako navodi Tamara, iz njegovih usta čula je i nove reči koje joj ne skidaju osmeh sa lica.
Možda sam ja luda, ali čula sam u zadnja dva dana nove reči: “mama daj”, “njam, njam”. Ponekad pomislim da imam prevelika očekivanja i da onda vidim napredak možda i gde ga nema, a onda me on demantuje. A najviše volim kad ga vide prijatelji i rodbina nakon nedelju ili dve i kažu: “Vukan se promenio, vidi se napredak”, ili defektolog nakon praznika kaže “Vidi se da ste radili s njim, brzo upija, savladao je i ovo…”. E baš tad kad neko ko je neutralan kaže tako nešto onda moje srce poraste, jer znam da smo na dobrom putu, znam da mama, tata i seka ne troše svoju snagu uzalud i da će sve to biti dobro… – priča nam Tamara.
Dodaje da veruje u humane ljude, Boga i medicinu, a kada se sve kockice slože uverena je da će pobediti.
Vukanu možemo da pomognemo u ovoj borbi na sledeće načine:
SMS porukom 78 na 3800
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001526126-71
Uplatom na devizni račun: 160-6000001518293-96
IBAN: RS351606000001518293-96
dijasporainfo.net
