Porodični odnosi kompleksna su i često osetljiva tema, a jedna priča iz Pirota na to je javnost podsetila na gorak način.
Jedna baka je za lokalne medije podelila svoju ispovest o odnosu sa sinom, a potom i snajkom, a priča je više nego tužna. Prenosimo ispovest koju je dala za Jugmediju.
Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da im ustupimo kuću, a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat. Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, razlog nismo nikada saznali, ali je problem što se i sin polako udaljavao.
Kad je suprug preminuo ostala sam sama sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom, imali su niska primanja, a u isto vreme su školovali dvoje dece.
Sin i snaha su se zaduživali, računi za struju i komunalije, samo su rasli.
“I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju. Kako sam mu dala karticu, više dinar nisam videla, a tome ima već desetak godina.Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem” – ispričala je baka koja je tražila anonimnost.
Temom zanemarivanja starijih osoba bavio se ovaj portal i u nastavku. Udruženje žena “Lav” iz Pirota je u poslednjih nekoliko godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva u koje svakako spadaju ostarela lica.
Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, međutim,u situaciji kad su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih, onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.
Roditelji uglavnom imaju opravdanje za svoju decu (besparica, nezaposlenost, školuju decu, grade kuću…) i nerado govore o bilo kojoj vrsti zanemarivanja i zlostavljanja. Ipak, posle višemesečnog istraživanja, iskristalisalo se nekoliko problema koji su zajednički za većinu starih: nepostojanje Doma za starije u Pirotu (veliki broj starih lica u gradu se izjasnilo da bi samoću rado zamenili boravkom u domu), neadekvatna zdravstvena zaštita i zbrinjavanje prvenstveno dementnih lica kojih među starima ima mnogo, siromaštvo i besparica su prisutni u većoj meri među starima koji žive u selima – kaže Manić.
– U neformalnim razgovorima sa rođacima, prijateljima i komšijama ipak smo došli do saznanja da je nasilje nad starima prisutno, fizičko u manjoj meri, dok je ekonomsko poprilično zastupljeno. Možda zvuči nelogično, znajući kolike su penzije i koji broj starih prima minimalni iznos, ali nažalost sve više je penzionera koji izdržavaju decu i unučiće. Nekada to rade dobrovoljno, ali se dešava i da im novac uzimaju prisilom – kaže Manić.
Manićeva je prepričala susret sa još jednom zlostavljanom bakom tokom istraživanja članica Udruženja “Lav” iz Pirota.
– Imali smo dve ćerke. Jedna je nažalost preminula mlada. Ova druga više puta se udavala, izrodila troje dece, a kako koje je rađala ostavljala ga je kod nas i odlazila dalje. Za očeve dečaka ne znamo gde se nalaze, majka se retko javlja, a još ređe dolazi. Prođe neki duži period, ona se pojavi, kobajagi će da preuzme brigu o deci, a onda se posvađa sa nama pretuče me i ode – rekla joj je baka.
– Starije osobe uglavnom osećaju stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One se plaše osvete ili kazne i zabrinute su za svoju budućnost – ko će o njima brinuti ako prijave? Za njih je nasilje koje trpe “porodična tajna”.
glasregije.com
