Idi na neko drugo mesto…
Zna Džeki da te pogodi pesmom, znao je dobro to i Mihi da uradi. Tako je i nastala ona kultna fotka, Džeki u kragni Dekija i Mihe posle koje čašice više – naravno, sigurno uz neku veseliju pesmu od gore spomenute, na Sinišinoj drugoj svadbi u Srbiji.
Ovu najzajebaniju Džekijevu pesmu nam je ostavio za kraj, da se rasplačemo propisno.
Šta smo ti krivi, šta smo ti dužni, juče srećni, danas tužni…
Sigurno je znao Džeki dobro da pogodi Mihu u cigansku dušu. Cingaro. Često su mu to skandirali rivalski navijači u Italiji kada su hteli da ga isprovociraju, često bi se i grdno prevarili. Probudili bi samo zver i molili Boga da sudija ne postavi loptu u rasponu od 16 do 40 metara od gola.
Miha je ujedinio i Zvezdu i Partizan. Dirljiv je bio oproštaj košarkaškog kluba i Grobara iz Arene i sve je savršeno razumljivo, to mogu samo ljudi kakav je bio Miha. A bio je onaj tip kog prezireš kad ga gledaš u protivničkom timu, a potajno mu se diviš jer znaš koliko bi na njega otkidao da je tvoj. Zato se i cela Italija oprostila od njega kako dolikuje, khm, cela, osim jednog kluba sa severa Italije koji misli da je univerzum za sebe.
Ne poznajem Grobara koji ne gotivi Mihu. Zašto? Bio je apsolutna personifikacija našeg mentaliteta, od najboljih do najgorih osobina koje ispoljavamo, od mogućnosti da najviše zasijamo, pa da napravimo sranje kog ćemo se stideti dugo.
A čak i tada, umeo je da to pretvori u svoju pobedu. Tako je protiv Slovenije na 0:3 dobio crveni karton i samo probudio ludački inat da Drula i Savo spakuju tri komada za nekoliko minuta.
Pre samo nedelju dana, sa Veljkom (čiji me je tekst dotukao u petak) sam razgovarao kako ćemo na proleće raditi priču sa Mihom.
Ma, najjače da on neće opet ovo pobediti, na proleće idemo u Italiju.
Nažalost, polazak u Italiju mi se ubrzao, iz najtužnijeg mogućeg razloga, da te ispratim u ime redakcije Sportala. Miha mi je uz Duška Radinovića ostao praktično poslednji igrač zlatne barijevske generacije sa kojim nisam razgovarao.
isam lično i direktno od tebe upio taj momenat veličine koju sam osetio pre samo nedelju dana kod Juge u Beču, ranije kod Deja u Podgorici, u Bukureštu kod Mileta…
Ali eto, i sad si pobedio. Sad tek shvatamo tvoju veličinu. Iza sebe si ostavio jednu divnu suprugu, dve zemlje koje te obožavaju i šestoro dece. Nema velikana fudbala koji ti nije odao počast, nema ni prirodnije odluke od one da te baš večni grad i isprati u večnost. Nema veće simbolike ni da te svi ispratimo kako dolikuje na Nikoljdan. U Bariju si na Svetom Nikoli dodirnuo zvezde, slavio si ovu slavu.
Blago onom ko dovijeka živi, imao se zašta i roditi. Ti ćeš Miho, bogami, baš još dugo živeti.
ore samo otmi Maradoni loptu za slobodnjak, pa naruči opet od Džekija neku veseliju.
Mi dole ćemo sada preći na onu – “Živote, ženo bez morala…”
blic.rs
