Sofiju, koja je trenutno na intenzivnoj nezi, kod kuće čeka bata kome jako nedostaje * On misli, priča njegov tata, da je Sofija na institutu jer mora da primi vitamine
Pre oko dve godine, u novembru 2020. godine, Sofiju (3) su mama i tata odveli kod pedijatra jer su mislili da ima žuticu. Tada je imala 17 meseci. Imala je žute beonjače. Doktorka je mami rekla da nema potrebe da “diže frku” jer je u pitanju žutica. Međutim, i pre nego što je stigao kući, Marka, Sofijinog tatu, doktorka je zvala da se pod hitno vrati da uzme uput za Institut za majku i dete.
Tada počinje borba koja i dalje traje. Lekari su utvrdili da Sofija ima leukemiju.
Menjali su odeljenja, dok je Sofiji bilo sve gore. Utvrđeno je da jetra ubrzano propada. Lekari kažu ima hemofagocitni sindrom, koji može da bude genetski i stečeni. Nije odmah bilo poznato koji Sofija ima. Njen tata je malo istraživao i utvrdio da oboleli od genetskog sindroma ne žive duže od 18 meseci.
“Hvala bogu na leukemiji”, bila je reakcija lekara, jer ona može da se leči, samo kad nije u pitanju genetski sindrom. Lečenjem leukemije, leči se i hemofagocitni sindrom. Ubrzo je Sofija počela da prima terapije. Sindrom je bio “gotov” za mesec dana.
Usledilo je sedam meseci hemioterapije, a povremeno bi Sofija i njena mama dolazile kući. Posle 33 dana Sofija je ušla u remisiju, ali se lečenje, koje traje dve godine, nastavilo. To je ujedno i period kada Sofija nema imuni sistem. Ona, ali i njen stariji brat, petogodišnji Teodor ne idu u vrtić, ne druže se sa decom, već ostaju kod kuće. Ali uvek se desi da se poneki virus probije. Napadale su je infekcije, pa je jedan virus kod kuće značio, dve nedelje hospitalizacije.
Bolest se vratila pre oko dva meseca.
– Drugi put nam je izvučeno tlo pod nogama – kaže za Telegraf njen tata Marko. – Kad se leukemija jednom vrati, ona će se uvek vraćati, zato smo se i odlučili na transplantaciju koštane srži. Da bi do toga došlo, Sofija mora da bude u remisiji. Šanse postoje, one su dobre – kaže on. – Željno iščekujemo da nam se javi centar u Bolonji. Imaju daleko bolje uslove nego kod nas na Institutu – kaže Marko i napominje da im je Institut za majku i dete kao druga porodica, jer tu, kaže, rade sjajni ljudi.
Želimo da što pre odemo, kako bi ona imala što bolju šansu – kaže Marko Karadžić i napominje da ima spisak od 40 ljudi spremnih da daju trombocite za njegovu ćerku.
Sofija je trenutno na intenzivnoj nezi instituta jer joj je pukla plućna maramica. Kod kuće je čeka bata kome jako nedostaje. Misli, priča njegov tata, da je Sofija na institutu jer mora da primi vitamine.
– I plačemo neki put zajedno, trudimo se da ne potiskujemo emocije. Jako je brzo sazreo u poslednje vreme. Stalno pita kada će Sofija da dođe. Desi se da se igramo zajedno, sve je u redu, a on se odjednom zatrči u zagrljaj i počne da plače, bez razloga. Onda plačemo zajedno, da bih mu pokazao da je to normalno – priča Marko Karadžić.
Jedno vreme je Sofija spavala sa bratom, ali uglavnom sa mamom, koju obavezno drži za uvo pre nego što zaspi.
– Nosimo se s tim. Mi kao roditelji dajemo najveću šansu svom detetu, a kad očajavamo tu šansu svom detetu oduzimamo.
Sofiji je neophodno 210.000 evra, odnosno oko 24 miliona dinara, a kako kaže njen tata, prevrću kamenje da dođu do novca. Rešeni su da urade sve što mogu da Sofija ozdravi.
Sofiji možemo da pomognemo na sledeće načine:
Upiši 1368 i pošalji SMS na 3030
Uplatom na dinarski račun:
160-6000001468245-84
Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
Uplatom na devizni račun:
160-6000001468413-65
IBAN:
RS35160600000146841365
SWIFT/BIC:
DBDBRSBG
(Telegraf.rs)
