Dok je javnost pomno pratila čiji smo dron “skinuli” kod Raške i da li nam to sledi novo zveckanje oružja, Vlada Srbije dogovorila je novi kredit u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Nakon što smo uzeli milijardu dolara od Arapa, sada sledi još 2,4 milijarde evra novog zaduživanja kod MMF-a, da bi finansije bile “sigurne i zdrave”, kako smo čuli od vrha države. Novo zaduživanje ne može biti znak dobrih finansija, što potvrđuju i sagovornici Nove, koji napominju da ćemo tim novcem vraćati stare dugovi i “krpiti rupe” nastale lošom pozicijom u međunarodnim odnosima.
Praktično paralelno sa obaranjem drona iznad Raške, o čemu su se oglasili predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Miloš Vučević, odjeknula je vest da smo dogovorili novi aranžman sa MMF.
„Ruku na srce“, nije baš odjeknula jer je prekrio „plamen srušenog drona“ (koji niko, doduše, nije video), čime su se građani po ko zna koji put okrenuli ka drugim temama od onih egzistencijalnih. Naravno, ne želimo da sumnjamo da je dron bio paravan za aranžman i novi kredit, nekako to deluje previše čak i za ovu vlast, ali je činjenica da smo olako prešli preko vesti da je MMF opet u Srbiji i da ovog puta donosi darove od 2,4 milijarde evra.
Te darove ćemo skupo vraćati, a moraćemo i nešto da uradimo za ovaj poklon vredan 2,4 milijarde evra.
Šta smo tačno dogovorili sa predstavnicima MMF-a?
Međunarodni monetarni fond dogovorio je sa Srbijom detalje stend-baj aranžmana u vrednosti od 2,4 milijarde evra, što predstavlja prvi put da je naša zemlja postigla ovakav dogovor sa MMF-om u poslednjoj deceniji.
Nakon što je u Beogradu postignut sporazum, MMF je naveo da bi njegov izvršni odbor mogao da odobri 24-mesečni aranžman u decembru. Finansiranje bi pomoglo održavanju budžeta i programa potrošnje Srbije jer se predviđa usporavanje ekonomskog rasta ove godine, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.
„Predloženi stendbaj aranžman biće dodatna podrška finansiranju u izazovnim uslovima u globalnom ekonomskom okruženju“, navodi se u saopštenju Centralne banke Srbije. Finansiranje MMF-a će takođe pomoći „strukturnim reformama“, posebno u energetskom sektoru“ naveli su u saopštenju resornog ministarstva.
„Bez dogovara sa MMF nećemo moći da vratimo nagomilane dugove“
Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Nova.rs da novi aranžman stiže zbog nagomilanih dugova jer nam sledeće godine stižu na naplatu krediti u iznosu od 4 milijarde evra.
„Srbija treba naredne godine da vrati kredite koji nam stižu naplatu u iznosu od četiri milijarde evra. Pored toga, treba da finansiramo tekući deficit u iznosu od preko milijardu i po evra, što nam govori da moramo da negde sakupimo taj novac, pa otuda ta saradnja sa MMF“, priča naš sagovornik.
On napominje da kamatne stope svugde rastu, pa je aranžman sa MMF-om potreban da bismo imali dovoljno sredstava da vratimo nagomilane dugove.
„Aranžman sa ovom institucijom znači da ćemo poštovati i voditi koliko-toliko normalnu monetarnu i fiskalnu politiku, tj. da ćemo imati sredstva da vratimo svoje dugove“, dodaje naš sagovornik.
Gajić objašnjava da još uvek ne znamo da li će novac od 2,4 milijarde evra biti povučen, jer se čeka plan Vlade za sledeću godinu kada je reč o budžetskim izdvajanjima.
Dodatno, Gajić podvlači da smo prethodni kredit od UAE u vrednosti od milijardu evra praktično već potrošili, tj. vratili.
„Generalno, finansije nisu u katastrofalnom stanju, što nam je MMF i poverovao. Sa druge strane, nama deluje da se sada ubrzano zadužujemo, jer smo mi odložili naplatu nekih kredita još od pandemije koronavirusa. Ranije smo se zaduživali po nižim stopama, bilo je više novca, ali sada je novac postao skuplji. Moraćemo više da dajemo za kamate i druge dugove“, zaključuje naš sagovornik.
Iako je vlast ranije odbijala da prihvati aranžmane sa MMF, na kraju smo morali da se zadužimo kod ove finansijske institucije. Nije bilo jasno poznavaocima prilika zbog čega se nismo pod povoljnim uslovima zadužilili 2020. godine, kada su bile niske kamate jer je novac bio „jeftin“. Srbija je tada našla zamenu kroz zaduživanje sa Kinezima, kojima nije bitno na koji način se novac troši.
„Finansije su nam u krizi, kad god je kriza okrećemo se Zapadu“
Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže za Nova.rs da je manir ove vlasti da odbija pomoć Zapada, suvereno se držeći odluke da samostalno vodi ekonomsku politiku. Sa druge strane, kada „zagusti“, po pravilu se okrećemo Zapadu.
„Verujem da ćemo sigurno podići ovih 2,4 milijarde evra na ime kredita, što govori da su nam finansije u krizi. MMF nam treba i zbog toga što daje najjeftinija sredstva, pogotovo što su kamate skočile. Međunarne okolnosti, rat u Ukrajini i naša navodno neutralna pozicija doveli su do tada da smo postali rizična zemlja. Upravo zbog toga cena zaduživanja raste, a naša pozicija je oslabila“, objašnjava naš sagovornik.
Komentarišući to što smo sada uzeli kredit od MMF, a odbili smo isti pre dve godine kada je novac bio jeftiniji, Lakićević podvlači da je to manir ove vlasti.
„Aktuelna vlast uvek želi da bude suverena, ili kako bi se to reklo, pravi se važna prema Zapadu. Trenira strogoću, koristi populizam, pa je u tom narativu Zapad predstavljen kao eksploatator. A, kada je problem ili kriza, Srbija se obrati istom tom Zapadu koji nas izvlači iz bule“, zaključuje Lakićević.
„Zadužujemo se zbog Vučićeve kampanje i 100 evra pomoći“
U trenutku dok se sporazum sklapao, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović rekla je za Nova.rs da je saradnja sa MMF znak da država ima probleme sa finansijama.
„Saradnja sa MMF ne mora u napred da znači da su finansije jedne zemlje trule, ali u našem slučaju znači. Radi se o tome da su sve zemlje sveta zbog koronavirusa napravile ogromne deficite, a sada kada su ti deficiti došli na naplatu, zemlje moraju da se zadužuju. Mi se više zadužujemo zbog Vučičeve predizborne kampanje, te novčane pomoći od 100 evra i drugih izdvajanja. I bez svega toga, dug bi bio ogroman, pa bismo morali da tražimo zajam“, pojasnila je profesorka Popović.
nova.rs
