Crne vesti su se nizale, svetlo na kraju tunela je bilo je pretrpano metastazama. Njena hrabrost i odlučnost urodila je plodom
Prelepa Nataša Nedić iz Sremske Mitrovice medicinski je fenomen. Ona je jedina žena u Srbiji, ali i regionu koja se bori sa neuroendokrinim tumorom koji se nalazi na ginekološkim organima, a njena borba gotovo je filmska. Crne vesti su se nizale, svetlo na kraju tunela bilo je pretrpano metastazama. Ipak, njena hrabrost i odlučnost urodile su plodom. Ona se i dalje bori, a sada joj je potrebna pomoć svih nas kako bi izvojevala pobedu nad ovim tvrdoglavim neprijateljem, koji ipak polako popušta nad hrabrošću ove majke.
Kako priča Nataša, prvi i jedini simptom koji je ukazivao da nešto nije u redu sa njenim telom javio se u njenoj 29. godini. To su bila bezbolna vanmenstrualna krvarenja, krvarenja između ciklusa i nakon odnosa. Bio je to novembar 2017. godine.
– Nakon toga odmah sam otišla kod ginekologa da bih videla zašto se dešavaju neuobičajena krvarenja. Međutim, doktorka je rekla, pošto sam se porodila sredinom 2016. godine, da je to verovatno još uvek hormonski i da se telo vraća u normalu. Dala mi je neke kapi za zaustavljanje krvarenja i tada je urađen bris, koploskopija, papanikolaus test, i sve je bilo u redu – priča Nataša.
Njoj se nakon korišćenja kapi krvarenje povuklo na dve sedmice, nakon čega se dogodila repriza. Ona tada ponovo odlazi kod doktora i ponavlja sve preglede koji su dali standardno uredne rezultate. Tada joj je doktorka rekla da ne zna zašto krvari i da ne vidi odakle. Nataši je tada prepisana druga terapija za zaustavljanje koja takođe nije dala dugoročne rezultate pa se krvarenje ponavljalo iznova i iznova.
Tek nakon treće posete lekaru u februaru 2018. godine, doktorka je uočila odakle Nataša krvari pomoću ultrazvuka.
– Rekla je da to najpre izgleda kao miom ili polip i dodala da pošto mi pravi već toliko problema zbog krvarenja, da je najbolje da se to hirurški odstrani – priča Nataša.
Ona u februaru 2018. godine odlazi u bolnicu u Sremskoj Mitrovici da bi odstranili miom, ali tada histopatološki rezulatati donose crnu istinu.
– Zvali su me 8. marta da hitno dođem na pregled i saopštili da se ne radi ni o čemu benignom. Istog momenta znala sam šta je u pitanju i od tada kreće cela moja agonija – priča ova hrabra žena.
U Mitrovici su je uputili za Sremsku Kamenicu gde je krajem aprila 2018. godine operisana.
– Doktor mi je rekao da treba da primim šest ciklusa hemioterapije i da smo završili sa lečenjem. To sam jedva pregurala – podseća se Nataša mučnog perioda.
Terapije su urodile plodom. Nalazi su bili dobri i u toku primanja terapije i nakon nje, pokazivali su potpuno odsustvo bolesti, kako kaže Nataša. Kontrola joj je bila zakazana za godinu dana.
– Ja sam inače jedina žena u Srbiji, a i u reginu koja ima baš ovaj tip tumora na grliću materice. Moj doktor nije prepoznao o kakvoj vrsti tumora se radi. Doktorka koja radi na patologiji mi je rekla da za svojih trideset godina rada nije videla nijedan slučaj sličan mom. On je specifičan po tome što se njegove ćelije obično nalaze na plućima, mozgu i štitnoj žlezdi, ali nikako na ginekološkim organima, tu nikako nije poreklo tog neuroendokrinog tipa. Izuzetno je agresivan i težak za lečenje – objašnjava Nataša.
Tu mukama ove lepe mitrovčanke nije kraj. Bolest nije dugo mirovala, i Natašina sreća nije bila dugog veka. Ona je već nakon par meseci primila užasne vesti. Njoj se bolest u aprilu 2019. godine vraća. Njen ljuti neprijatelj ovog puta ne dolazi sam, uz njega stižu brojne metastaze koje se jedva mogu i izbrojati.
– Dobila sam neke nespecifične bolove u predelu bubrega koji su, ispostaviće se, tumori. Kako niko nije prepoznao o čemu se radi, puštena sam sa tim bolovima do juna kući. Na insistiranje doktora iz Kamenice uradili smo kontrolnu magnetnu rezonancu, gde se pokazalo katastrofalno stanje u abdomenu u kome se nalazilo nekoliko desetina tumora – priča Nataša.
Strepnje su se obistinile, metastaze su bile svuda. Nataša saznaje da su joj bubrezi skroz uništeni. Tumor iza jetre veličine preko 10 centimetara, tumor u abdomenu od 20 centimetara težak dva kilograma, preko dvadeset metastaza na plućima.
– Nakon toga, u Sremskoj Kamenici su mi rekli da ne mogu da urade ništa za mene. Ja na to nisam pristala. Muž i ja smo kopali i rukama i nogama dok nismo našli doktora u Beogradu koji je bio voljan da me operiše. On je privatno u junu 2019. godine uradio operaciju. Totalno mi je očistio abdomen, samo su ostala pluća koja, međutim, nisu njegov domen. Od tog dana svo moje lečenje se odvija privatno jer u državnim bolnicama nema leka za mene – objašnjava.
Doktor iz Amerike Nataši preporučuje hemioterapije koje su kombinacija tri različita leka i ona počinje sa primanjem 2019. godine. Nakon devet ciklusa dolazi do blage progresije. Nakon zračenja pluća Nataša odlazi u leto 2020. godine na x nož u Beograd. Međutim rezultati koji su proizašli iz toga su bili poražavajući. Tumor se gotovo udvostručio.
Nakon genetskog ispitivanje tumora ispostavilo se da su se neke imunoterapije pokazale kao dobre i prave u mom slučaju i meni je prepisana imunoterapija koja je neočekivano rezultirala hiperprodukcijom tumora. Doktorka mi je rekla ako se hitno ne vratim na hemioterapije da ću se ugušiti od količine tumora na plućima, pa sam ja u leto 2021. godine ponovo krenula na hemioterapije koje su ponovo rezultirale progresijom tumora – objašnjava.
Nataša dobija novu imunoterapiju čiji lekovi nisu na spisku lekova za našu zemlju, pa se na poredlog doktora odlučuju da kupuju lekove u Instabulu.
– Mi od februara pa do sad kupujemo lekove na svakih pet nedelja u Turskoj, a ja sam uz to krenula i u Nemačku na terapiju dentritičnim ćelijama na svaka tri meseca koje koštaju 10 hiljana evra mesečno. U kombinaciji sa lekovma iz Istanbula moje stanje se popravlja, ide na bolje iako je bolest i dalje tu, rezultati su pozitivni – kaže Nataša.
Od početka njene borbe, uz ovu hrabru ženu i majku, stoji njena porodica i svesrdno je podržava. Sestra, muž i dva sina su njen vetar u leđa, snaga i najčvršći oslonac.
– Imala sam pokušaj psihičkih padova, međutim, svaki put kada su tu deca, muž, sestra, prosto ne postoji mogućnost za te padove. Sama sebi nisam dozvoljavala da psihički klonem, da mi bude teško, da legnem u krevet i predam se. Imam za koga da se borim i zbog toga osećam neku nadljudsku snagu – kaže Nataša.
Kada je prvi put obolela, Natašin stariji sin imao je pet, a mlađi ni dve pune godine.
Oni su primetili da se sa mamom nešto dešava, ali su bili isuviše mali da im objašnjavam situaciju. Protokom godina kako su rasli, postepeno su shvatali sta se sa mnom dešava. Uključeni su u moje lečenje, vodimo ih u Tursku kada kupujemo lekove, u Nemačku kada primam terapije. Svesni su, ali i dalje ne shvataju koliko je bolest ozbiljna. Mali su i želim da ih zaštitim od svega. Trudimo se da funkcionišemo kao normalna porodica. Ja i sada radim, oni idu u školu, vrtić, druže se, slave se rođendani, izlazimo u šumu, kampujemo i tako se trudimo da to ne poremeti njihov život – priča ova brižna majka.
Nataši je potrebno svakog meseca za lečenje 10 hiljada evra da bi pokrilo lekove koje kupuje svakog meseca u Turskoj i terapije u Nemačkoj koje prima 4 puta godišnje. Oni nisu u stanju da izdrže sve troškove lečenja, ali je, kako kaže Nataša, problem i to što se ne zna koliko dugo će ona morati da prima ove terapije. Dobra vest je da one daju pozitivne rezultate i da je njeno stanje bolje.
Pomozimo Nataši u njenoj borbi slanjem poruke 723 na 3030 ili uplatom na dinarski račun: 160-555302-48
Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
*Pristupite preko vaše mBanking aplikacije i skenirajte kod sa ekrana. Iznos je podešen na 1000 RSD, a korekcija iznosa se može uraditi u samoj aplikaciji.
Uplatom na devizni račun:
160-54000042784-76
(Telegraf.rs
