Ljubinka Andjelović (70) živi u dubokoj šumi, sama, sa divljim svinjama u Kozjem Dolu kod Trgovišta.
Stari, dotrajali kontejner, unutar njega par stvari koje su miševi pojeli i uništili, nefunkcionalni šporet i šuplji pod koji predstavlja najveću opasnost za sedamdesetogodišnju baku, čine Ljubinkin dom.
– Ne mogu da radim ništa, i umorna sam, ceo dan čuvam svinje, branim ih od ubice, dođu i ubiju mi svinje, kol’ko su mi ubili nemam kosu u glavu – priča Ljubinka kroz suze.
Zli su ljudi, kaže ona. Živi u strahu da joj neko ne ubije svinje koje voli više od svega, a ubijaju ih svakodnevno.
Uprkos svim nedaćama koje su je snašle ona je zahvalna Bogu, što je živa i ostade u toj divljini, s verom da i za nju ima spasa.
– Nije mi suđeno lepo da živim, ali hvala Bogu što sam živa – iskrena je Ljubinka
Upitana šta jede, baka Ljubinka ćuti, jer hrane nema.
– Nemam šta da jedem želudac me boli – prozborila je.
A kontejner u kome živi leti ko u loncu, zimi ko u frižideru.
– Prokišnjava kada su kiša i sneg, ovo je gvožđe, kako je napolju, tako je i unutra. Leti vruće, zimi hladno, gvožđe ne možeš da zagreješ – priča Ljubinka.
Inače, baka je imala svoju kuću ali se srušila. Dodelili su joj kontejner ali je i on dotrajao. Ima ona i penziju, ali novac i ne vidi, jer ljudi iz prodavnice uzimaju novac i dva puta mesečno joj donose hranu.
Kurir.rs
